„Реч народа“ овом рубриком подсећа на прохујала времена пожаревачке вароши.
Реч је о занимљивостима које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову, сходно добу дешавања, подсећа или упознаје читаоце са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице
Погинуо Војислав Павловић – 1.новембра 1916. године
У првом борбеном реду стрељачког строја, при нападу на Ивенске положаје, погинуо је пуковник Војислав Воја Павловић, син Босиљке и Стојана Павловића, ујак Милене Павловић Барили. Учесник је Балканских ратова 1912. и 1913. године, а Први светски рат дочекао је на граници у Валандову. Као комадант 4. Пешадијског пука, у саставу Дринске, а потом и Дунавске дивизије, прошао је са српском војском сву голготу 1914 – 1916. године.
О Војиној храброј погибији, његовим моралним и војничким особинама писали су многи домаћи и страни листови “Велика Србија”, “Правда”, “La Tribuna”, “Corriere dela sera”.
Сахрањен је на Српском гробљу на Зејтинлику. Сахрани је присуствовао и регент Александар Карађорђевић. Енглеска Влада је након погибије пуковника Воје Павловића, од наше Врховне команде на Крфу затражила Војину сабљу која се и данас налази у Војном музеју у Лондону.
Нови понтонски мост код Брежана – 2. новембра 1956. године
На свечан начин пуштен је у употребу нови понтонски мост изграђен код села Брежане.
Пола века пожаревачког Завода за јавно здравље – 3. новембра 1995. године
Завод за заштиту здравља Пожаревац обележио је 50 година од оснивања. Установа је почела са радом 1941. у ,,Бекеревој бараци“, иза музеја, када је уз пет амбуланти почела да ради Стална бактериолошка станица, под руководством др Аранђеловића, бактериолога.
Године 1947, бактериолошка станица се издваја да би након шест година прерасла у Хигијенски завод. Основна делатност Завода била је испитивање и сузбијање актуелних и хроничних заразних болести, вршење санитарно – техничких радова на терену, испитивање квалитета воде за пиће, намирница и предмета опште употребе. У периоду 1961 – 1963. Завод пролази још једну трансформацију, па заједно са Заводом из Смедерева настаје Регионални завод за здравствену заштиту са седиштем у Пожаревцу. Од 1963. до 1991. пролази више фаза трансформације, међутим и поред тога, успева да очува своју самосталност. Све до 1995. године, Завод је прошао и кроз власничку трансформацију, на основу Закона о здравству.