„Реч народа“ овом рубриком подсећа на давно прохујала времена вароши пожаревачке. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник наше Редакције Зоран Стокић проналази познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећа, а млађе упознаје са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Отворена „Моравка“ 1. март 1953.
У Пожаревцу је отворена нова фабрика, ,,Моравка“ која је отпочела рад са 15 разбоја за ткање и 33 запослена радника. На свечаности отварању присуствовали су многе званице, међу којима и првоборци овога краја Бранислав Стојановић – Јанко, Богољуб Стојановић – Тина и Воја Дулић.
Штрајковали матуранти 2.март 1994.
У свим средњим школама у Пожаревцу организовани су родитељски састанци због штрајка матураната који већ девет дана протестују и поред најаве директора да ће искључивати ученике због неоправданих изостанака. Ученици су били незадовољни новим системом образовања и полагањем испита. Родитељи матураната подржали су своју децу. Подршку су им дале и све опозиционе странке у граду.
Нова – стара пошта 2. март 1998.
На простору железничке станице у Пожаревцу, реновирана је и отворена нова-стара пошта. Реч је о згради која је почела да се гради септембра 1952. године, а чија је изградња завршена 1953. Током времеан ту су биле смештене: Царинарница Смедерево, Царинска испостава Пожаревац, Шпедитерска организација ,,Траншпед“. Касније се овде поново враћа пошта која је 2012. опет затворена ,,због санације објекта“. До данашњих дана, међутим, није санирана, објекат је напукао и одавно подсећа на руину.
„Збогом Авало“ 5. март 1976.
Недељник ,,Реч народа“ објавио је вест да је неколико дана пре рушења хотела ,,Авала“, организовано „вече испраћаја“ под називом ,,Збогом Авало“. Сценарио за ову веселу ноћ сачинио је Милисав Миленковић. Пожаревљане су без хонорара забављали: Ђорђе Марјановић, Иван Бекјарев, Живка Матић, Драгољуб Милосављевић – Гула, Жика Миленковић, Тоша Елезовић, Новица Урошевић, Гордана Стојићевић и Оркестар сестара Јанковић. Певало се до зоре, а тада је симболично Иван Бекјарев означио рушење дела Авале и стварање услова за изградњу анекса новог хотела „Дунав“.
Припремио З. Стокић