„Реч народа“ овом рубриком подсећа на давно прохујала времена вароши пожаревачке. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник наше Редакције Зоран Стокић проналази познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећа, а млађе упознаје са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Пожаревљанин – први српски зоолог – 9. мај 1872.
Први српски зоолог Живојин Ђорђевић рођен је 1872. године у Пожаревцу. Основну школу завршио је у родном месту, гимназију у Пожаревцу и Неготину, а Велику школу, Одсек природно-математички, у Београду. Стручно усавршавање наставио је у Берлину и Паризу, а докторирао је 1895. у Женеви. Од 1899. Почиње ради као професор Високе школе у Београду, а потом преузима управу над Зоолошким заводом где врши радикалну промену наставе биологије. Биран је за редодног члана САНУ и Југословенске академије знаности и уметности (ЈАЗУ). Проучавао је српску и балканску фауну, голубачку мушицу и њене протозоичке паразите, систематику кичмењака и бескичмењака… Био је један од оснивача Океанографског института у Сплиту и Хидробилолошког завода на Охридском језеру, члан Чешког биолошког друштва и Руске академије Шевченко, касније и председник Југословенског биолошког друштва. Творац је модерне биологије у Србији и биолошке научне терминологије. Умро је 1957. у 85. години живота
Ослобођење Пожаревца од Турака – 12. мај 1804.
Устаници Првог српског устанка ослободили су Пожаревац од Турака у мају 1804. године. Устанички покрет у овом крају, међутим, почео је нешто раније, још током марта али је опсада Пожаревца трајала нешто дуже, све до маја 1804. Турци су Пожаревац предали Карађорђу и из Пожаревца Дунавом отпловили за Видин. Прве старешине ослобођеног Пожаревца били су: Миленко Стојковић, Петар Добрњац и Миомир из Лучице.
Рођен др Војислав Дулић – 12. мај 1900.
У Брежану код Пожаревца рођен је др Војислав Дулић, генерал мајор санитетске струке. Медицински факултет завршио је школске 1931/1932. године. Као лекар ради у Пожаревцу од 1939 – 1940. године, а на почетку рата прекида специјализацију из области дечијих болести и одлази у партизане. Био је у радном председништву Првог конгреса лекара партизана који је одржан од 25 – 27. септембра 1942. у Босанском Петровцу. Носилац је Партизанске споменице и више ратних одликовања. По ослобођењу Београда постављен је за повереника народног здравља за Србију. У Народној скупштини Србије био је посланик, а у Црвеном крсту Југославије потпредседник Главног одбора ове хуманитарне организације. Умро је у Београду 2. фебруара 1953. године. Њему у част дуго година Градска болница и средња Медицинска школа у Пожаревцу носиле су његово име.
Припремио З. Стокић