„Реч народа“ овом рубриком подсећа на давно прохујала времена вароши пожаревачке. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник наше Редакције Зоран Стокић проналази познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећа, а млађе упознаје са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Школа за лекарске помоћнике – 11. август 1947.
Влада НР Србије решењем бр. 719 Савета за народно здравље и социјалну политику НРС донела је одлуку о оснивању трогодишње школе за медицинске сестре у Пожаревцу под називом ,,Школа за лекарске помоћнике“ интернатског типа. Школа је започела рад у школском објекту, некадашњој згради ЗЗ ,,Јединство“ у Немањиној бр. 7. Те школске 1947/48. године уписано је само једно одељење. Исти савет је директора Бранислава Лазаревића поставио за руководиоца наставничког савета.
Изградња пруге Пожаревац – Дубравица – 13. август 1910.
Завршена је изградња пруге Пожаревац – Дубравица започета 1908. године. У јавни саобраћај пуштена је 15. септембра 1910, мада је у том периоду незванично саобраћај функционисао. Пруга је укинута за саобраћај 1963, после чега је отпочело демонтирање колосека.
Хазена клуб „Викторија“ – 14. август 1927.
Захваљујући Драг. Станисављевићу, референту Браничевске жупе, ступила је у јавни спортски живот Пожаревца Хазена клуб ,,Викторија“. Хазена потиче из Чешке, претеча је женског рукомета, а освојила је Пожаревљане нарочито младе девојке давне 1925. Ђорђе Пантић је на седници клуба који је основан 16. 08. 1925. изнео да је придобио већи број девојака за Хазену и покренуо оснивање Хазена секције. Убрзо Хазена клуб постаје један од најбољих клубова док је Љубинка Ст. Калчић понела назив најбоље играчице.
Одлазак Антонија Пижла – 15. август 1911.
Умро је Антоније Пижл, пожаревачки окружни инжењер рођен у Чешкој у Новом Бицову 1840. У Пожаревац је дошао 80-тих година XIX века где се оженио Персидом Дудом Петровић, млађом удовицом са двоје деце из првог брака. Био је члан комисије за пријем Млина у Братинцу од Карамарковића и члан комисије за избор локације за изградњу касарне, радио је на трасирању пута Жагубица – Кучево, започео рад на путу код Благојев камена, пројектовао је и градио кућу у Косовској бр. 31, залагао се за регулацију Велике Мораве али у томе није успео… До пензионисања је радио у Београду, у Министарству војном када се вратио у Пожаревац.
Припремио З. Стокић