„Реч народа“ овом рубриком подсећа на давно прохујала времена вароши пожаревачке. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник наше Редакције Зоран Стокић проналази познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећа, а млађе упознаје са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Рођен Павле Јуришић Штурм – 22. 08. 1848.
У Пруској је рођен Павле Јуришић – Штурм, легендарни српски, а касније и југословенски генерал. Пошто је напустио каријерију одликованог пруског официра, у балканским ратовима постао је Србин и учествовао у свим ратовима које је Србија водила у периоду од 1876-1918. Успешно је командовао Дринском и Дунавском дивизијом, а у Првом светском рату и Трећом армијом све до повлачења преко Албаније 1915. Као командант Треће армије био је смештен у Окружном здању у Пожаревцу, одакле је под његовом командом пружен снажан отпор немачким и аустро угарским трупама на обали Дунава у Раму, код Забеле и на прилазима Пожаревцу. Одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима, Орденом белог орла са мачевима и Таковским крстом. У спомен на Јуришића касарна у Пожаревцу носи његово име.
Воз од Пожаревца до Ладних вода – 25. 08. 1946.
Пуштена је у јавни саобраћај узана пруга ширине колосека 0,760 м на релацији Петровац на Млави – Ладне Воде (Ждрело) у дужини од 16,2 км. Тиме је омогућен железнички саобраћај између Пожаревца – Петроваца на Млави – Ладне воде (Ждрело) и у супротном смеру.
Промоција ЉКИ у Београду – 28. 08.1982.
Туристички савез Општине Пожаревац представио је у Београду, на оригиналан начин Љубичевске коњичке игре. Организован је дефиле учесника од Славије до Калемегдана. У дефилеу су били фолклорци, чланови оркестра ИЕК ,,Костолац“, вишебојци, џокеји и галопери из Љубичева, фијакеристи са свадбарима ,,стишке свадбе“… Промоција ЉКИ у Београду наишла је на велико интересовање Београђана.
Митрофон Рајић на челу Браничевске епархије – 30. 08.1921.
Митрофон Рајић изабран је за епископа браничевског. Његов велики допринос је у томе што је у Епархији уредио црквени живот и помогао богомољачки покрет. Средио је ,,Шематизам српске православне патријаршије“ по подацима, и издао ,,Јеврејски молитвослов“. Рођен је 8. 12. 1873. у Будимпешти, умро 24. 1. 1930. и сахрањен у пожаревачкој Саборној цркви.
Припремио З. Стокић