„Реч народа“ овом рубриком подсећа на давно прохујала времена вароши  пожаревачке. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник  наше Редакције  Зоран Стокић проналази познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећа, а млађе упознаје са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.

Одлазак пионира џеза -13. новембар 1991. 

У Београду је умро Милорад – Миле Б. Марјановић, један од пионира џеза у Србији између два Светска рата који је рођен 1910. године у Пожаревцу. У родном граду је почео да учи виолину, али, ипак одлази да студира технику у Карпсруеу у Немачкој. Студије потом наставља у Београду, где постаје члан музичког састава ,,Џоли бојс”. Након извесног времена прелази у ансамбл ,,Саџо” да би потом основао свој мањи састав ,,Мелоди бојс”. Поред виолине повремено је свирао бас и бубњеве. Пред Други светски рат постаје члан Београдске филхармоније, а након рата, 1948. дипломира на Електротехничком одсеку Техничког факултета и читав радни век проводи као инжењер у Радио Београду, касније Радио – телевизији Београд.  

 Велико невреме у Пожаревцу и околини – 13. новембар 1993.  

 Пожаревац и цео Браничевски округ захватило је велико невреме. Дувала је кошава 105 километара на сат и падала јака киша која се ледила при тлу. Невреме је изазвало велике проблеме у друмском и железничком саобрачају. Само су три аутобуса у раним јутарњим сатима успела да стигну до Београда, након чега је аутобуски саобраћај  обустављен. Возови на железници су саобраћали са великим закашњењима од 90, 100 па и 210 минута. Због ледене блокаде многе школе нису радиле или су радиле скраћено. Пловидба Дунавом је обустављена, а због недостатка нафте било је отежано рашчишћавање саобраћајница од стране служби Предузећа за путеве  ,,Пожаревац“. 

Преминуо Миливоје Живановић – 15. новембра 1976. 

У Београду је преминуо Пожаревљанин Миливоје Живановић (рођен 2. априла 1900) , бард југословенског и српског позоришта, првак ЈДП-а и Савременог позоришта Београд,  СНП у Новом Саду, Скопљу и Београду, филмски глумац и први војвода ЉКИ одржаним 4. септембра 1964. године. Играо је са великим успехом безброј ликова, трагичних и комичних. Глумом је почео да се бави у раној младости, почев од путујућих позоришта да би свој живот окончао у самом позоришту. Први је инострани глумац који је добио престижно признање, Златну медаљу Станиславског давне 1966. године у Москви. Ту награду му је доделио Московски художествени театар у коме је често гостовао. Добитник је и многих других признања, а у знак сећања на Живановића у Пожаревцу се сваке године одржавају две манифестације: Глумачке свечаности ,,Миливоје Живановић“ и Смотра аматерских позоришта Србије. 

                                                                                                              Припремио З. Стокић

Share.

Comments are closed.

Skip to content