Без анализе земљишта свака прича о биљној производњи би била неозбиљна. Стога ћемо нагласити зашто се врши хемијска анализа земљишта. Услед дугодишњег гајења биљних култура, земљиште се осиромашује природним садржајем хранљивих елемената. Недостатак хранљивих елемената може настати и услед испирања у дубље слојеве земљишта, као и образовањем неприступачних облика за биљку.
Како би постигли очекиване, односно планиране резултате, а истовремено очували плодност земљишта, у савременој пољопривредној производњи, све су већи захтеви за агрохемијским анализама земљишта (садржај укупног азота, фосфора, калијума, калцијум карбоната, pH вредност и садржај органских материија), као и анализом биљног ткива, а због рационалне прихране култура које се гаје.
Исхрана биљних култура се може исправно извести када се утврди расположива колична хранљивих материја у земљишту, брзина мењања количине расположивих хранљивих материја (усвајање, испирање,…), и количине хранљивих материја неопходних за прихрану. Ђубрење директно утиче на плодност и структуру земљишта, регулише трајање вегетације и оптимални пораст вегетативне масе, појачава отпорност култура према ниским температурама, болестима и штеточинама, а доприноси бољој родности и квалитету. Због тога је редовно ђубрење постала обавезна агротехничка мера. Код избора врсте ђубрива и начина примене, морају се уважити како агрономски тако и економски разлози, ради рационализације у производњи.
Данијела Илић, маст.инж.
пољопривреде у ПССС Пожаревац