Захваљујући рекламама сви знамо да постоји млеко које садржи лактозу и млеко које је не садржи. Чим постоји и таква реклама логично је закључити да постоје и особе чији организам не може да свари лактозу. Да ли кажемо за те особе да су оболеле односно да су болесне? Наравно да не. Сви се ми разликујемо, па макар по подношљивости нечега или некога, или по неподношљивости. Сходно томе, постоје особе чији организам једноставно не прихвата глутен. На велику жалост да ли због недовољне обавештености или не, за такве особе кажемо да су оболеле.
Велика неправда јер нетолеранција на глутен није болест већ стање. Верује се да у Србији постоји преко 50.000 особа које су нетолерантне на глутен. Истраживања су показала да само 10% особа има типичне симптоме, око 40% има поједине симптоме, а око 33% уопште нема симптоме. Глутен је протеин, који се налази у пшеници, ражи, јечму и зобу. Чини око 15% пшеничног брашна. Кад се брашно замеси остаје у виду лепљиве масе. За сам организам није важан, али добија на значају код особа које имају интолеранцију на њега и код њих изазива инфламаторну реакцију, оштећује зид слузнице танког црева, што доводи до недовољне апсорпције хранљивих материја. Нетолеранција на глутен зове се целијакија. Наследна је и захтева током целог живота примену тзв. безглутенске дијете. Најчешће манифестације су бол и нелагодност у стомаку, надутост, повраћање, честе дијареје, губитак телесне масе, општа слабост, исцрпљеност, главобоље, болови у зглобовима, недостатак витамина К, Б12, поремећај вредности АСТ и АЛТ, проблеми са кожом и то у виду свраба и стварања пликова, депресија, а код деце низак раст и отежано развијање. Познат је пример и детета за које се веровало да има аутизам. Родитељи су дете одвели код докторке која је прописала само другачији режим исхране. Наравно реч је о безглутенској исхрани и након неког периода када је дошло до опоравка организма утврђено је да дете није било са аутизмом већ његов организам није имао толеранцију на глутен. Ако постоји сумња да организам не прихвата глутен потребно је урадити анализе, а након тестирања крви и биопсију танког црева. Особама са нетолерацијом на глутен, како је већ речено више пута, храна је једини лек. Избацивањем намирница, које садрже глутен, долази до опоравка у врло кратком периоду, при чему се обнавља и цревна флора. Проблем са исхраном је много већи него што се може наслутити. Свакако прво треба из употребе избацити житарице које садрже глутен. Ипак, глутен је врло јефтин и лако доступан. Он намирницама даје облик, компатибилност и утиче на њихову запремину. Сходно томе, често се и користи у прехрамбеној индустрији. Тако се глутен налази у многим прехрамбеним бојама, конзервансима, емулгаторима, адитивима, месним прерађевинама, преливима, сладоледима, чоколадама… Увек треба имати на уму да и мала количина, па макар била и у трагу глутена може озбиљно да нашкоди особама са нетолеранцијом на глутен. Постоји читава палета производа за које постоји декларација да су без глутена. Проблем код таквих производа је цена. Да ли ће се нешто променити или неће по питању проблема неинформисаности када је реч о овом стању, свакако хоће. Захваљујући Новаку Ђоковићу, који и сам има овај проблем о коме је јавно проговорио прво долазимо до тога да је целијакија стање, а не болест и да се не треба стидети тог стања ако већ постоји. Ако ништа друго, резултати Новака Ђоковића говоре више од речи. Сваки појединац кроз информисаност о проблему нетолеранције на глутен већ утиче и на друштво. Да ли ће ико успети да се и на неком другом нивоу избори, па да доступност у материјалном смислу самих производа буде већа остаје да се види. Ако ништа друго ми смо барем познати као вечити борци и то без ветрењача. Као појединац, једино што ја могу је да обезбедим рецепте за припрему хране која не садржи глутен. Рецепте можете добити, наравно, потпуно безусловно и бесплатно у Дућану баке апотекарке. Да сте живи, здрави и врло толерантни према свему што живот нуди!