Народна библиотека „Вељко Дугошевић“ Голубац добила је Легат Радомира Смиљанића српског писца, публицисте и преводиоца и овај легат је трећи који ће красити простор ове културне установе.
-Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности ,,Адлигат“ уступили су крајем прошле године Легат Радомира Смиљанића Народној библиотеци „Вељко Дугошевић“ Голубац. Велику захвалност на томе, библиотека дугује Виктору Лазићу, оснивачу и председнику Удружења ,,Адлигат“, са задовољством каже управник ове голубачке библиотеке Милен Богојевић.
Радомир Смиљанић (Јагодина, 20. април 1934 — Београд, 19. јул 2019) био је српски писац, публициста и преводилац. Смиљанић припада најпревођенијом српским књижевницима и сврстава се међу 20 најзначајнијих српских писаца 20. века који се огледао у свим жанровима књижевности, од приповетке, сатире до романа и од драмских дела и писања сценарија за телевизију и филм до поезије за децу и одрасле и сатиричних афоризама.
Богојевић истиче да се Смиљанић као књижевник појављује 1964. године књигом приповедака ,,Алкарски дан“ (,,Нолит“), затим следи роман ,,Мартинов излазак“, за који 1965. добија и награду недељника Телеграм као „најбољи модерни роман године у Југославији“.
Смиљанићев роман Војников пут 1967. истакнут је у анкети Књижевних новина као једно од најбољих дела те године. У издању Просвете, 1969. излази роман ,,Мирно доба“. Са трилогијом романа у издању „Просвете“ (1971–1975) – ,,Неко је оклеветао Хегела“; ,,У Андима Хегелово тело“ и ,,Бекство на Хелголанд“ – Смиљанић је два пута био у најужем избору за НИН-ову и Горанову награду. У издању „Просвете“ 1982. године излазе Одабрана дела Радомира Смиљанића.
-Пожар на тргу Маркса и Енгелса“ из 1989. предвиђа расуло Југославије и суноврат једног система. Године 2002. излази изузетно запажено дело ,,Реч завештања“ („Народна књига“) која је допунила трилогију о Хегелу Милорадовићу и добила Награду за животно дело Удружења књижевника Србије. Смиљанићеви историјски романи: „Карађорђе, вожд сербски” и „Витешки краљ ујединитељ” и данас су бестселер, додаје Богојевић.
Аутор је романа о великанима српске културе: „Позориште Београд”, „Борин повратак у Врање” и „Михајло Пупин, Србин за цео свет”. Са успехом су играна следећа драмска дела Радомира Смиљанића: „Исидоре, где си?“ и „Убиство у кафани Дарданели” у Народном позоришту у Београду, „Случај шампиона” у Београдском драмском позоришту (Стеријина награда за главни лик), „Исповести Софије Маловразић” (Награда на Фестивалу монодраме).
У Библиотеци постоји и Легат Милуна Лукића, чувеног сликара и наставника ликовне културе у ОШ „Бранко Радичевић“ у Голупцу који чини преко 100 експоната као и легат књига од 1.534 наслова, које је овој културној установи поклонио Димитрије Мита Мирковић народни посланик Југословенске радикалне заједнице у два мандата, у Скупштини Краљевине Југославије, 1935. и 1938. године.
Љ. Настасијевић