У свет шаха ушао је 1989. године када постаје члан Шаховског клуба „Рудар“ у Костолцу. Као омладинац на државаном првенству 1990. године осваја пето место у Савезној републици Југославији важећи за поузданог и стабилног играча у сениорској екипи Рудара. Временом, на предлог свих играча, због великог доприноса екипи 2015. године, једногласно је изабран за председника ШК „Рудар“. Но, вредно је истаћи његово свестрано ангажовање и у другим спортским дисциплинама, јер је много знања и вештина представио кроз свет фудбала, кошарке и куглања. Наиме, као куглаш 1995. године представљајући Клуб „Рудар“ и свој Костолац учествује на јуниорском Светском јуниорском првенству у Хунедоари у Румунији док је уз одбрану боја матичног клуба, осам година био члан и Куглашког клуба „Црвена звезда“ Београд. У најкраћем, то је Бобан Максимовић.
СА ОЦЕМ НА ШАХ
Наш саговорник рођен је 6. новембра 1973. године, одрастајући у Костолцу у породици Светлане и Милорада Максимовића, уз сестру Биљану.
– Дане детињства проводио сам са вршњацима на локалним игралиштама, а главна забава били су фудбал и кошарка у оквиру којих смо се трудили да следимо тада врхунске југословенске спортисте, који су име сада непостојеће државе пронели широм света. Ти дани и године на мене су оставили посебан утицај, тако да сам уз школске обавезе највећи део слободног времена проводио уз спорт. Чињеница је да се моје одрастање драстично разликује од стасавања у данашњем времену, јер ово је време рачунара и савремених телекомуникација које, нажалост, младе генерације у највећој мери везују за кућу, за четри зида… искрен је Максимовић.
Наш саговорник похађао је Основну школу „Моша Пијаде“, потом Средњу техничку у свом граду, а образовање наставио на Машинском факултету у Београду, где је као студент завршне године, из породичних разлога, застaо и дан данас је апсолвент. Оснивајући породицу, Бобан се запослио у електрани у Дрмну, а свo слободно време до данашњег дана подарио супрузи и деци, као и спорту.
Посебно нас је занимало како је Бобан ушао у свет који чинe 64 поља древне игре.
– Као тинејџер, са оцем који је волео да игра шах, дошао сам у хотел „Костолац“ у коме су се налазиле шаховске просторије. Како тренутно није било партнера, отац ме је замолио да са њим одиграм неколико партија из којих сам изашао као победник. Мој садашњи кум, иначе, тадашњи председник Шах клуба Предраг Нешић, видевши знање и сналажљивост, предложио је да и сам одигра неку парију самном, али је на његову жалост изашао као побеђени. То га је иницирало да ме озбиљно уведе у свет шаха и у – „Рудар“, сећа се Бобан.
НОВЕ ПРОСТОРИЈЕ ЗА ШАХИСТЕ РУДАРА
Максимовић је, на првом месту, дао допринос развоју мушког и женског шаха у Костолцу, а са екипом постигао значајне резултате који се котирају као најзначајнији у историји „Рудaра“. Наиме, његовом доласком формиран је Женски шаховски клуб и после дуго година отворена је школа шаха за децу школског и предшколског узраста до 18 година, док је у Oсновној школи „Јован Цвијић“ школске 2019/2020. шах ушао као изборни предмет.
– Доласком на место председника Шаховског клуба “Рудар“ сусрео сам се са бројним проблемима, од којих је највећи да је Клуб био једини у Градској општини Костолац без својих просторија. Ипак, упорношћу и уз помоћ челника Градске општине и Културно-спортског центра, средином 2019. године успео сам остварити моју највећу жељу, али и жељу великог броја љубитеља шаха у Костолцу, тако да „Рудар“, после 24 године, добија на коришћење просторију за своје потребе. Захваљујући донацијама и новцу из општинске касе, 2019. године просторије Рудара су реновиране и данас представљају један од најлепших клубова у Србији, са поносом вели Бобан Максимовић.
АНГАЖОВАЊЕ КОЈЕ ПРАТЕ ВРХУНСКИ УСПЕСИ
Агажовањем нашег саговорника и најближих сарадника, већ у првој години његовог председничког мандата женска екипа Шах клуба „Рудар“ пласирала се у Прву лигу Србије, а мушка екипа у Прву лигу Централне Србије. Такође, омладинка Јована Милошевић, представљала је Србију на појединачном првенству света у Русији, а постала и првакиња државе у омладинској и вицепрвакиња државе у сениорској конкуренцији. Уз бројне досадашње успехе, како екипно, тако и појединачно, вреди истаћи да је Лука Будисављевић на турнирима у Новом Саду децембра 2020. године освојио и трећу велемајсторску норму и постао најмлађи велемајстор у историји шаха на територији како старе Југославије тако и Балкана.
Имајући у виду сменски рад у електрани, на радном месту руководилац система за пријем, припрему и транспорт, као и ангажовање у свету спорта, велику подршку нашем саговорнику пружају супруга Биљана, дипломирани правник, као и деца Магдалена, ученица шестог разреда основне школе, Милан ученик осмог и Ксенија ученица трећег разреда основне школе, док честим видео позивима из Букурешта у коме студира енглески језик свом оцу елан даје и најстарија кћер Милица.
На крају, интересујући се да ли је неко од Максимовићевих наследника кренуо очевим стопама, наш саговорник одговара:
– Стицајем околности, ген спорта од мене су повука сва деца, осим Милице која је остала везана за друштвене науке, закључује Бобан Максимовић.
Влада Винкић