Једна од тренутно актуелних, ако не и најактуелнијих појава у аграрном сектору у Европи, пре свега у сектору сточарске производње, је појава болести слинавке и шапа. У складу са обавезним пријављивањем заразних болести Светској организацији за здравље животиња, Немачка је почетком 2025. године пријавила присуство ове заразне болести западно од Берлина, у покрајини Бранденбург.
За Немачком је исту болест пријавила и Мађарска а 21. марта 2025. године болест је пријављена и у Словачкој. С обзиром да је ова болест вирусног порекла и да је високо заразна, може се очекивати ширење и избијање заразе и у осталим земљама Европског континента.
Слинавка и шап погађа пре свега папкаре, говеда, овце, козе и свиње. У регионима где се ова болест јавља ендемски болест се најчешће уноси клицоношама, већ зараженим животињама или месом и производима од меса који потичу од заражених животиња. Узрочник болести се налази у секретима и екскретима оболелих животиња и клицоноша. Вирус се налази у садржају афти, млеку, фецесу, урину. Након пробољења говеда могу бити узрочници болести и до 2 године након оздрављења, а овце и до 6 месеци. Вирус се честицама прашине капљичним путем може преносити ветром и до 100 километара удаљености. Директан извор заразе представљају и људи који су заражени овом болешћу. Људи учествују у индиректном преносу заразе преко одеће, обуће, инструментата. Као што видимо, ова болест је веома заразна и веома се лако шири.
Основни циљ профилаксе је да се одређеним мерама спречи унос болести у земље и регионе које су слободне од слинавке и шапа. Те мере укључују строгу контолу увоза и извоза живих животиња и производа од животиња, контролу кретања људи, контролу транспорта животиња и производа од животиња и тако даље.
У случају да се болест појави у неком региону, примењују се строге зоосанитарне мере, строге зоохигијенске мере, блокира се заражено подручје, убијају се и нешкодљиво уклањају оболеле животиње и прекидају се сви путеви инфекције.
Из наведених разлога ћемо опет нагласити значај примене мера биосигурности на фармама. Што се тиче ове болести, лечење је у многим земљама забрањено, с тога, једина мере борбе против саме заразе остаје управо спречавање појаве саме болести, а у томе главну улогу има активна и свеобухватна примена свих мера биосигурности на фармама и индивидуалним газдинствима која се баве сточарском производњом.
Ненад Стојимировић, дипломирани инжењер за сточарство у ПССС Пожаревац