Поводом најрадоснијег хришћанског празника – Божића, грађанству се обратио архиепископ пожаревачки и митрополит браничевски др Игнатије Мидић, следећом посланицом:
Драга ми у Христу љубљена браћо и сестре, 7. јануара славимо догађај рођења Сина Божјег као човека, који се родио од Духа Светога и Марије Дјеве.
Овај догађај је судбоносан за читаву творевину, за све нас и како кажу Свети оци „ово је дакле циљ, то сједињење творевине са Сином Божјим. То је циљ због кога је Бог створио све из небића у биће. А да би разумели зашто је ово циљ стварања свега, треба да имамо на уму да створена природа будући да је она створена ни из чега, она не може постојати сама за себе. Да би творевина могла да живи, да постоји, потребно је у заједници, јединству са Богом који је једини извор живота.
И управо ово се остварило у догађају рођења Сина Божјег пре више од 2.000 година. И зато ми данас славимо тај празник и то га славимо литургијски, када захваљујемо Богу, Оцу и Духу Светоме, али и Сину, на овоме дару, будући да је ово заједничко дело једнога Бога у тројици – Оца, Сина и Светога Духа.
Да би сваки човек остварио заједницу са Богом и живео вечно, то може да оствари једино Духом Светим кроз крштење, постајући на тај начин у јединству са Христом, постајући члан једне велике заједнице, дакле цркве. Tако уствари Дух Свети гради цркву, гради једну литургијску заједницу, оно што предокушамо и опитујемо кад год се нађемо на Светој литургији. Дакле, Дух Свети управо гради ту заједницу живота, која је слична Божјем животу, јер Бог у кога верујемо је заједница личности, Оца, Сина и Светога Духа. Бог није сам и једна јединка, већ заједница и зато је толико битна и заједница са Господом, али и са другим људима, да ми можемо да постојимо.
Наравно, ово је засад само предокус и најава онога што ће се остварити у будућности, у последњем дану, када Христос поново дође у сили и слави и када донесе управо то Царство Божје, које је Господ и замислио да се оствари у творевини.
Дотле ми то предокушамо у Светој литургији и зато је литургија вељељепна, тамо се пева, тамо су оденути епископи, свештеници, ђакони у најлепша одејања и народ Божји је увек долазио лепо обучен у цркву. Тамо су иконе различите боје, цвеће и све то указује да је литургија икона будућег Царства Божјег.
У историји имамо муку зато што смо смртни. Највећи проблем човека је смрт и то човек хтео не хтео носи у себи и жели да превазиђе ту смрт. То неки чине стварањем великих држава, нација или текућим богатством или на друге начине, да би се уствари осигурали и превазишли смрт. Међутим, то није могуће, јер ми смрт носимо сами својим рођењем биолошким. Једино можемо превазићи смрт у заједници са Господом, што је Господ и показао својим васкрсењем из мртвих. Црква је дужна да каже да човек може да превазиђе смрт једино постајући члан литургијске заједнице кроз крштење и кроз заједницу са Христом и свима онима који су у Христу.
Дарко Динић