Божидар Боби Габершек, шездесет и петогодишњи Пожаревљанин, велики део свог живота провео је ван завичаја. Живео је и радио у Француској, Аустралији, Хонг Конгу, данас на Тајланду, али се повремено враћао и свом родном граду. У свим земљама света које је походио памте га као Wing Chun мајстора и власника и оснивача Интернационалне школе „ CQB Group Interntional“. У Аустралији је власник фирме за обезбеђење и телохранитеље, а у Бангкоку где живи од 2018. године има тренинг центар за обуку ватреним оружјем. Захваљујући Божидару Габершеку, првом мајстору кинеске борилачке вештине, Wing chun je доспео и на просторе Србије.
Данас његови наследници обучавају хиљаде вежбача у земљама широм света међу којима је и Србија.
Детињство на Булевару
Божидар Габершек је рођен у Пожаревцу новембра 1959. године од оца Велибора и мајке Ангелине. Одрастао је на Булевару, у Југовићевој улици, ондашњем Крајинском сокачету у кући коју је породици оставио деда Словенац, краљев официр који је променио веру да би се оженио Божидаревом баком, Пожаревљанком. Као дечачић наш саговорник највише се дружио са децом из Брдње Мале, ишао је у основне школе „Његош“ и „Доситеј Обрадовић“ и потом завршио класичну гимназију. Факултет за физичку културу, који је потом уписао, није завршио јер је већ одлучио да крене у свет.
ИЗ ПОЖАРЕВЦА У СВЕТ
Божидар Габершек је из Пожаревца у свет отишао из љубави према једној необичној професији која га је узела под своје још у раној младости и натерала да из једне провинцијске средине оде у Европу и преко океана, у далеку Аустралију.
-Ово чиме се бавим не волим да називам спортом јер је то много више од спорта. Омађијале су ме борилачке вештине које су за мене представљале филозофију, дисциплину тела, разне неке спојнице, начин живота… Пошто сам границе свега тога превазишао у својој земљи, јавила се жеља за нечим већим и ширим. Пресудну улогу у доношењу моје велике одлуке да покушам у свету у то време имао је отац King Fua Загребчанин Славко Трунтић који је први у ондашњој Југославији почео са вежбама и вештинама Wing Chun King Fu. Ја сам тада био млади каратиста који је полагао за црни појас, каже за наш лист Габершек.
Захваљујући Трунтићу млади Пожаревљанин веома брзо постаје представник стоји да отвори свој први клуб вежбача ове вештине што нимало није било лако у то време.
-Пошто сам имао сестру у Шведској решио сам да кренем на своје прво путовање у иностранство. Било је то 1979. године када сам добио место тренера стокхолмске полиције. Када је мој отац, у то време капетан прве класе у резерви сазнао шта ја намеравам да радим у Шведској ставио ме је пред свршен чин: Одмах се враћај назад да одслужиш војску или раскидан сваки контакт с тобом. Шта сам могао него да послушам оца. Ја сам моје испунио и вратио се у Србију, али се отац није држао договора, није ме уписао тамо где сам желео, у падобранску јединицу већ сам постао члан прве генерације јединице чије ће ме вештине пратити током целог живота. Буквално сам био обучен за сваку врсту блиске борбе. На крају те обуке понуђено ми је да останем у Армији добијем потпоручнички чин. Нисам прихватио.
Si Kju Bi Combatis
Лого садашње Габершекове школе
– Године 2001. дошао сам до сазнања да ми класичне борилачке вештине нису довољне. Захваљујући свом искуству формирао сам своју вештину која представља мешавину свих вештина, и оних у полицији као и вештина која се примењују у војсци али и у цивилству, специјалним јединицама, у борбама на блиској дистанци, вели Габершек и додаје:
-Тој, лично мојој вештини дао сам назив Si Kju Bi Combatis што у преводу значи – Борба на блиској дистанци, сазнајемо од Габершека.
ПРВИ WIN CHUN КЛУБ
Званично је свој први Win Chun клуб у Србији Габершек регистровао и отворио 1983. године. Било је то у просторијама ондашњег Спортског друштва „Партизан“. Пре тога подучавао је полуприватно заинтересоване за ове борилачке вештине. Кроз Клуб је прошло неколико стотина људи међу којима су неки и данас активни као што су Душан Радојковић и Дејан Микић.
За људе Габершековог темперамента тврдимо да су немирног духа и да их „не држи место“. По оснивању првих Wing Chun клубова и школа Габершек се окреће путовањима. Сели се за Париз где се запошљава у приватном обезбеђењу и као спољни сарадник остварује контакте за потребе државне безбедности.
-После Париза поново настаје једна велика прекретница у мом животу. На позив мајстора Вилија Ченга, мог великог учитеља чији рад и данас пратим и поштујем, одлазим у Мелбурн, у Аустралију где се налази Центар Светске организације Wiliam Cheng. Тамо сам провео 28 годинa захваљујући гаранцији Chenga мада сам сваког тренутка био спреман да прихватим одговорност главног шефа за ширење борилачке вештине у Европи, каже Габершек, који у по следње време настоји да у завичај чешће долази.
Последњих пет година становник је Бангкока на Тајланду али, кад год му се укаже прилика дође у Европу и Србију где на захтев заинтересованих одржи понеко предавање и тренинг за млађе генерације. Још увек је, као интернционално признат мајстор борилачких вештина тражен да своје знање пренеси генерацијама које долазе.
В. Винкић
Фотографије су из личне архиве Божидара Бобија Габершека
Божидар Боби Габершек, шездесет и петогодишњи Пожаревљанин, велики део свог живота провео је ван завичаја. Живео је и радио у Француској, Аустралији, Хонг Конгу, данас на Тајланду, али се повремено враћао и свом родном граду. У свим земљама света које је походио памте га као Wing Chun мајстора и власника и оснивача Интернационалне школе „ CQB Group Interntional“. У Аустралији је власник фирме за обезбеђење и телохранитеље, а у Бангкоку где живи од 2018. године има тренинг центар за обуку ватреним оружјем. Захваљујући Божидару Габершеку, првом мајстору кинеске борилачке вештине, Wing chun je доспео и на просторе Србије.
Божидар Габершек је из Пожаревца у свет отишао из љубави према једној необичној професији која га је узела под своје још у раној младости и натерала да из једне провинцијске средине оде у Европу и преко океана, у далеку Аустралију.
-Пошто сам имао сестру у Шведској решио сам да кренем на своје прво путовање у иностранство. Било је то 1979. године када сам добио место тренера стокхолмске полиције. Када је мој отац, у то време капетан прве класе у резерви сазнао шта ја намеравам да радим у Шведској ставио ме је пред свршен чин: Одмах се враћај назад да одслужиш војску или раскидан сваки контакт с тобом. Шта сам могао него да послушам оца. Ја сам моје испунио и вратио се у Србију, али се отац није држао договора, није ме уписао тамо где сам желео, у падобранску јединицу већ сам постао члан прве генерације јединице чије ће ме вештине пратити током целог живота. Буквално сам био обучен за сваку врсту блиске борбе. На крају те обуке понуђено ми је да останем у Армији добијем потпоручнички чин. Нисам прихватио.
Званично је свој први Win Chun клуб у Србији Габершек регистровао и отворио 1983. године. Било је то у просторијама ондашњег Спортског друштва „Партизан“. Пре тога подучавао је полуприватно заинтересоване за ове борилачке вештине. Кроз Клуб је прошло неколико стотина људи међу којима су неки и данас активни као што су Душан Радојковић и Дејан Микић.
-После Париза поново настаје једна велика прекретница у мом животу. На позив мајстора Вилија Ченга, мог великог учитеља чији рад и данас пратим и поштујем, одлазим у Мелбурн, у Аустралију где се налази Центар Светске организације Wiliam Cheng. Тамо сам провео 28 годинa захваљујући гаранцији Chenga мада сам сваког тренутка био спреман да прихватим одговорност главног шефа за ширење борилачке вештине у Европи, каже Габершек, који у по следње време настоји да у завичај чешће долази.