2017-09-17T21:26:11+02:00 17. септембра, 2017. 21:23 |

БРАНИСЛАВ БАНЕ ДМИТРОВИЋ, ОСНИВАЧ И ПРЕДСЕДНИК КАРАТЕ КЛУБА „ПОЖАРЕВАЦ 92“: „Ово је посао који неизмерно волим!“

Он је носилац титуле победника Европског Купа 1992. у Риму и 1993. у Нирнбергу, вицешампион Балкана из Атине 1994.године, освајач III места на Купу шампиона у Луксенбургу 1995.године. Освајач је бројних турнира у Мађарској, Италији, Чешкој, Финској, Румунији. Наступао је на такмичењима у Јапану, Бразилу, Египту ... Он је Бранислав Дмитровић, за сараднике и пријатеље,  једноставно – Бане.

Рођен као средњи син у градској пожаревачкој породици, поносан је на оца Славишу познатог пожаревачког сликара и мајку Милкицу која је свој радни век провела као службеник уАвали“. Било би неправедно изоставити да је подједнако поносан на млађег брата Марка који је после успешне карате каријере кренуо стазама кик бокса  (оснивач и тренер у пожаревачком Бокс и Кик бокс клубу), као и на старијег брата Томислава – једног од најтрофејних шахиста Браничевског округа овенчаног титулом Фида мајстора.

Некада успешан ученик Основне школе Доситеј Обрадовићи Средње пољопривредне школе у Пожаревцу, Бранислав је на нишком Факултету за физичку културу добио звање оперативног тренера за карате и фитнес. Равно двадесет година је на челу Карате клубаПожаревац 92“ и данас представља уважену личност у свету борилачких вештина. Више него довољно за разговор у нашој данашњој рубрици.

Господине Дмитровићу, како су текли дани Вашег одрастања и сазревања?

– Детињство сам провео као и већина тадашњих малишана играјући се са вршњацима из краја код „Записа“ у Југовићевој улици у којој сам и одрастао. Поред играња лопова и жандара, фудбала, жмурки и маратонских вожњи бициклом, велика страст ми је представљало читање авантуристичких, епских и историјских романа, сећа се тих дана и година Бане Дмитровић – Није далеко од истине да су поједина дела и њихови главни јунаци у мени побудили жељу за борилачким вештинама, са намером да се борећи се на татамију (подлога за борилачке спортове) једнога дана поистоветим са њима.  

Већ са десет година Дмитровић долази у Карате клуб Млади радник“, где уз тренера Зорана Вићића стиче најпре основна знања, а потом и прве озбиљније резултате. За младог Бранислава они су били сјајна одскочна даска за даље успехе који су неумитно следили како на локалном тако и државном нивоу. Дечко који је заиста обећевао, током своје каријере је уз пожаревачки, наступао заСлогуиз Краљева, „Трепчуиз Косовске Митровице, „КтиториБудућностиз Подгорице, а велику част и посебно задовољство била је чињеница да је тренирао и учио од великана југословенског каратеа: Оливера Ивановића, Драгољуба Кочовића, Душана Дачића, Илије и Владимира Јорге, Драгослава Зеке Божовића, Рајка Вујошевића

– Како у Пожаревцу, тако и широм Србије познати сте и уважени као тренер,али и као први човек Карате клуба „Пожаревац 92“.

-Први тренерски ангажман имао сам у Карате клубу „ ВГСК“ из Великог Градишта од 1995. до 1998.године, када сам и побудио у себи жељу за тренерским позивом, прича Бранислав  – Паралелно са групом ентузијста и подршку породице и пријатеља, 1997.године оснивам Карате Клуб „Пожаревац“ са којим прелазим трновит пут од школске секције ОШ “Краљ Аександар I“ до једног од најозбиљнијег, одлично организованог и модерно опремљеног Клуба на овим просторима. Због сарадње и подршке од стране пожаревачког СУП-а, Клуб након две године мења име у „Пожаревац 92“.

Од оснивања до данас такмичари и екипе су у витрине  Карате клубаПожаревац 92“ донели бројне титуле националног и међународног нивоа. Готово да нема спортских такмичења у којима ученици Бранислава Дмитровића нису освајали медаље. Од националних, балканских, медитеранских, европских и светских првенстава и купова, млади Пожаревљани су на достојан и частан начин представљали нашу земљу и град, бележећи врхунске резултате. Како истиче Дмитровић, поред остваривања спортских резултата, његови основни циљеви су да своје полазнике телесно оспособи, карактерно очврсне и од њих, уз подршку и сарадњу родитељима, направи карактерне, храбре и одважне људе, спремне на све животне изазове.

-Занимљив, и многима непознат детаљ је да сте имали и имате важне спортске функције ван Пожаревца.

– Тако је. Поред такмичарског и тренерског рада, обављао сам функцију Директора Карате Клуба „Партизан“ из Београда,  био Спортски директор Српске карате Уније,  имао функцију подпредседника и селектора  Шотокан карате Федерације, а тренутно обављам функцију главног инструктора Шотокан карате Федерације. Учествовао сам на бројним међународним конгресима као делегат српских карате организација и био вођа пута током наступа селекција из Србије на међународним такмичењима у иностранству. Веома често сам ангажован као делегат и руководилац такмичења у Србији.

– Да ли је карате искључиво интересовање Бранислава Дмитровића?

– Поред каратеа, моја велика љубав је и професионални рад у рекреацији, поготово у домену Фитнеса и организације бројних акција и манифестација које спадају у делокруг активности Спорта за све, одговара Дмитровић –  Тако, 2012.године у сарадњи са неколико пожаревачких спортских клубова, оснивам Спортско рекреативну Асоцијацију, која се управо бави организацијом активности из области Спорта за све и чији је главни циљ популаризација здравог стила живота.

Како протиче Ваш радни дан?

-Моје дневне активности су увек подређене професионалним и породичним активностима. Радни дан ми почиње у 8,00 часова, када у клупској канцеларији обављам послове везане за функционисање организације. Од 10,00 до 11,00 увек обављам  лични тренинг, након чега настављам са менаџерским активностима везаним за руковођење Клуба и Асоцијације, прича нам Дмитровић –  Паузу од 14,00 до 17,00 користим за редовне породичне обавезе набавке и кућних послова, док се од 17,00 до 22,00 селим у спортску дворану у којој водим тренинге. Трудим се да викенде увек максимално подредим породици и да што више времена проводимо заједно. Мој посао обилује путовањима по земљи и иностранству, и ове ангажмане користим да са собом на пут водим и породицу како би што више времена проводили заједно и свој живот испунили бројним искуствима упознајући земље, културе и занимљиве људе са којима сарађујем.

И за сам крај разговора, уобичајно питање за наше саговорнике: који су планови Банета Дмитровића?

– Сви моји планови везани су искључиво за васпитање и школовање сопствене деце, али и за константан неуморан рад у спорту коме сам посветио свој живот. Себе сматрам изузетно благословеним.  Господ ми је подарио дивну и бројну породицу: отац сам троје дивне деце, којима сам максимално посвећен и у децембру очекујемо још једну принову, вели Дмитровић –  Живот ми је омогућио да се бавим послом који неизмерно волим и коме сам са великом страшћу и посвећен. Трудим се да својим личним примером мотивишем што већи број људи да се укључи у спортско рекреативне активности, водећи здрав, активан живот испуњени позитивном енергијом и мислима.

Разговарао: Влада Винкић

Фото: Архива Б.Дмитровића