Готово 212.000 становника руралних подручја добиће приступ брзом интернету до 2027, најављују из Министарства информисања и телекомуникација.
Свака школа и домаћинство, чак и у најзабаченијим крајевима земље, добиће приступ брзом интернету до завршетка „Пројекта изградње широкопојасне комуникационе инфраструктуре у руралним пределима Србије“. Тиме се стварају једнаке шансе за образовање, рад и покретање бизниса, али и јача конкурентност домаће привреде, поручио је проф. др Борис Братина, министар информисања и телекомуникација на скупу у Палати Србије.
Поводом свечане најаве почетка друге фазе радова, министар Братина саопштио је да ће у наредном периоду бити изграђено више од 3.200 километара оптичких траса, што ће покрити око 470 села у којима живи приближно 212.000 грађана.
Додао је да је током прве фазе, која је почела у септембру 2022, постављено 1.600 километара мреже у 400 насеља. Укупно је пројектом обухваћено и увођење интернета у 700 основних школа и истурених одељења, а очекује се да сви радови буду завршени до септембра 2027.
– Од Аде и Сенте, преко Рековца до Трговишта и Сурдулице, обезбедићемо брзи интернет у сваком кутку наше земље и заједно исписати нову страницу модерне историје Србије, закључио је Братина и позвао све локалне самоуправе да се прикључе напорима Министарства информисања и Владе Србије у дигиталној трансформацији и изградњи бољег животног стандарда за грађане руралних подручја, истакао је др Братина.
Укупна вредност пројекта који спроводи Министарство информисања и телекомуникација, уз подршку Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Инвестиционог оквира за Западни Балкан (WБИФ) износи 142 милиона евра.
Матео Коланђели, регионални директор ЕБРД-а за Западни Балкан, изјавио је да је брзи интернет у руралним подручјима доноси економске прилике, поготово за мале бизнисе:
– Инвестиције ЕБРД у Србију, кроз око 400 пројеката од 2001. године, достигле су 10 милијарди евра. Од тога је половина усмерена за подршку малим и средњим предузећима. Овај важан инфраструктурни пројекат помоћи ће им да буду конкурентнији и успешнији, без обзира где се налазе, саопштио је Коланђели.
У име Инвестиционог оквира за Западни Балкан, заменица шефа Делегације ЕУ у Србији Пламена Халачева нагласила је да је пројекат пример успешног партнерства Србије и Европске уније у модернизацији дигиталне инфраструктуре и додал:
– Данас правимо још већи искорак напред уз додатних 33 милиона евра подршке ЕУ и активирање зајма ЕБРД-а од 100 милиона евра, што ће омогућити да се оптичка мрежа Србије прошири дубље у рурална подручја, где је повезаност најпотребнија.
– На хиљаде домаћинстава већ је осетило бенефите овог пројекта, који отвара врата за нове послове, боље јавне услуге, подиже квалитет живота, изјавила је Халачева, која је честитала на досадашњим резултатима у изградњи широкопојасне комуникационе инфраструктуре.
Присутнима, међу којима је био велики број представника локалних самоуправа, обратио се и градоначелник Крагујевца Никола Дашић, који је истакао задовољство чињеницом да је град укључен у овај пројекат.
Р. Н.