Борка Јовановић је медицинска сестра у Градској болници у Пожаревцу. О њој у овом колективу влада најбоље мишљење – добар радник, одличан активиста, још бољи човек. То нас је навело да се од преко 300 жена у овој здравственој установи, одличимо баш за њу.
Кад је у Пожаревац дошла као дете, сироче из Босне, Борка је имала само једну жељу – да буде што кориснији члан друштва. Почела је у болници још 1947. Године као болничарка. Савесна и предана на послу, она се одмах ангажује и у друштвеним организацијама. Постаје секретар омладинске организације, а затим се функције смењују једна за другом. Но, све то њу не одвлачи од позива, ванредно учи и успешно завршава средњу медицинску школу.
-Не могу да замислим да променим професију. Јесте напорно, али има ли шта лепшег и узвишенијег него посветити живот здрављу других?
Успомене навиру једна за другом. Присећа се малог Драгана Јовановића око кога се старала на Дечјем одељењу. Тај Драган ових дана долази у Градску болницу као лекар.
Присећа се Душана Марковића из Кличевца који је два месеца лежао на инфективном од тетануса. Борка се пожртвовано борила за његов живот. А он се заљубио у овај позив и посао ћерку у Средњу медицинску школу. Сада се његова ћерка заједно са Борком жртвује и спасава туђе животе.
Онда је поново ућутала, а кад смо јој пожелели срећан празник, тргла се и насмешила:
– Хвала Вам! Моји највећи празници су прездравели пацијенти.