КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ СИНИШЕ РИСТИЋА

У организацији Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац приређено је књижевно вече Синише Ристића. Повод је његова најновија збирка поезије „Човек – Пут и бескрај“ у издању Библиотеке „Србољуб Митић“ из Малог Црнића.

О стваралаштву Синише Ристића говорили су књижевници Радомир Андрић, Веселин Мишнић и Данијела Божичковић Радуловић. Стихове су казивали Весна Џино и Данијела Божичковић Радуловић, а модератор програма била је Татјана Живковић.

У својој књижевној анализи Веселин Мишнић је говорио о сва четири циклуса која чине концепт песничке збирке чији називи указују на незаборав и страдања српског народа у прошлости, као што су: Зрења наших спасења, Тестамент непребола, Далеки преци далеким потомцима и Овде је вазда било што нигде није. 

Радомир Андрић је у својој беседи истакао да је у питању поезија изузетне контемплације и медитативности ван поетског канона. Песма посвећена стрељању крагујевачких ђака под називом „Крвава гозба века“ је према Андрићу, на један потпуно аутентичан начин приказала овај историјски догађај.

 Аутор 25 књига

      Синиша Ристић је дугогодишњи новинар, писац и стваралац. Рођен је у Великом Лаолу код Петровца на Млави. Објављивао је у свим познатим српским листовима и часописима.

Аутор је 25 књига, од којих је посебну пажњу читалачке публике привукла трилогија „Влашка Република“. Добитник је престижних награда „Србољуб Митић“, „Бранко Манас“ и „Вукови ластари“. Живи и ствара у Пожаревцу.

Оно што најбоље осликава најновију збирку и самог песника исказано је у рецензији уреднице Данијеле Божичковић Радуловић у којој се, између осталог наводи:

           „Аутор препознаје реч крај, јер речима вешто барата, али је не користи, не жели да буде увучен у замку ништавила. Он живи, постоји, воли. Он вредно ради, јер је стваралачки процес део његовог личног универзума. Не велича врлине и не умањује мане српског народа, већ их са пуно љубави, топлине и разумевања описује. Он тражи, он позива, он захтева, да се окренемо правим вредностима, јер само тако можемо да сачувамо душу“.

Share.

Comments are closed.

Skip to content