Сећања на један давни догађај у свету фудбала када је фудбалска репрезентација Југославије остварила велики успех на првом светском фудбалском првенству одржаном у Уругвају освојивши треће и четврто место, у свом серијалу на РТС-у и у истоименом филму „Монтевидео Бог те видео“, веома успешно оживео је Драган Бјелогрлић. Емоције су код већине оних који су пратили серију учиниле своје, родио се понос због чињенице да је екипа фудбалера из Југославије у чијем су саставу сви били из Србије, победила чак и репрезентацију Бразила. Пожаревљани за понос имају и један разлог више, познато је да је вођа пута југословенским играчима био Пожаревљанин професор доктор Михајло Андрејевић Андрејка (играо га је Војин Ћетковић), човек из света фудбала, касније дугогодишњи члан Извршног одбора ФИФЕ. Пожаревца се радо сећао. У Пожаревац је почетком 20.века, са циљем да обрадује своје другове, донео и чудесну, прву фудбалску лопту о чему је својевремено писао:
„Било је то давне 1912. године у јулу. Тог лета дошао сам из Београда горд, који своме родном граду Пожаревцу доносим нешто ново – прву фудбалску лопту и жељу да својим вршњацима покажем каква чудесна игра може да се удеси са лоптом. На малом пољанчету, тамо иза железничке станице, које је имало једва педесетак метара дужине и око двадесетак метара ширине, нашли су се моји другови из првог разреда основне школе: Драги Наодовић, Бора Обрадовић – Пура, Воја Караџић, Браћа Живковић, Воја и Ика “земљотреси“ и мој рођак Воја Стојановић. Они су покушавали да у трку погоде лопту, често промашивали и падали… Нису успевали да укроте немирну лопту, а ја сам им важно показивао како она лако може да се „уштопује“ и шутира унутрашњим и спољашњим делом стопала. Тиме сам увелико владао, јер сам већ две године био играч у првом тиму подмлатка некадашњег познатог клуба БСК из Београда у коме сам већ са 15 година играо на полулевом и левом крилу. Моја радост је била велика, јер је то била прва појава лопте у мом родном граду крај Мораве који ми је у дечачком сећању увек био драг, па сам желео да се та нова игра пресели и у Пожаревац, писао је Андрејка.
Проф. др Андрејевића први пут сам упознао на једној свечаној седници ОФС и МФС у Пожаревцу поводом јубилеја ФСС. Касније смо се још неколико пута срели у ФСЈ и увек се са посебном радозналошћу распитивао о стању у Пожаревцу, нарочито у спорту, а пре свега у фудбалу.
Љубиша Чолаковић Чолак