2020-11-18T13:14:31+01:00 16. новембра, 2020. 11:20 |

Да ли образовни систем раздваја? / Dar sistjemu lu învacamînt dasparće?

Двојезичан пројекат „(Контра)ефекти јачања влашког етницитета“ суфинансира Министарство културе и информисања РС

 

Националне мањине својом традицијом, обичајима, говором и језиком доприносе разноврсности сваке државе, што је у том смислу привилегија и Србије.

Стручњаци посебно указују на то да мултиетничнос чини друштво отворенијим за различитост у најширем смислу, за другачије ставове и перцепције. То доприноси квалитету међуљудских односа у целој заједници, уз неспорно богаћење свих сфера живота. Међутим,  мишљења се разликују када је реч о ефектима актуелног образовног система у смислу увођења изборних предмета намењених припадницима националних мањина.

Једна група стручњака препоручују афирмацију језика, културе и целокупне традиције националних мањина кроз школски систем, између осталог, увођењем изборних предмета посвећених говору, језику и елементима културе и традиције националних мањина, које, уколико желе, могу да похађају припадници тих мањина.

Међутим, постоји и друга група стучњака, која указују на то да је важно обезбедити квалитетно учење језика и културе националних мањина за све ученике, без обзира на националну припадност. Сматрају да би се на тај начин допринело друштвеној кохезији, смањењу етничке дистанце и оснаживању укупних друштвених ресурса за очување идентитета националних мањина. Изричити су у томе да је на делу сегрегативна политика мултикултурализма, која се спроводи раздвајањем деце у образовању, што ствара и психичку препреку мањина да се активно укључе у друштвени живот. Зато препоручују да се сва деца упознају са различитим културама и језицима.

У Браничевском округу међу најбројнијим је влашка национална мањина, која је у великој мери, својим специфичним идентитетом, учинила препознатљивим овај део источне Србије. Из тог разлога, разговарамо са председником Савета влашке националне мањине Новицом Јаношевићем, који се не слаже са тим да учење изборног предмета „Влашки говор са елементима националне култре“ може да доведе до раздвајања влашке деце од осталих ђака и тиме утиче на повећање етничке дистанце на штету друштвене интеграције:

– Знамо да у школама део одељења учи веронауку, а део грађанско васпитање, тако да можемо поставити питање да ли се та деца на тај начин раздвајају? Не бих рекао да је то случај. Не морају сва деца да уче исти изборни предмет. Тако је и са изборним предметом „Влашки говор са елементима националне културе“. Ако је питање да ли се деца која уче влашки нешто посебно разликују, то је само по томе што знају влашки, али исто тако нека деца знају енглески, а нека руски или француски… Није то оно што их одваја, закључује Јаношевић.

Поменута друга група стучњака указује и на узрочно – последичну везу између учења влашког језика и исељавања припрадника ове мањине у земље са којима постоји културна и језичка блискост, којом у случају Влаха сматрају Румунију.

Јаношевић на то наводи да је према подацима којима располаже Национални савет, исти број Срба и Влаха који аплицирају за румунски пасош или деце која тамо уписују високе школе, и додаје:

– У том смислу, не може се говорити о појачаној миграцији Влаха према земљама Европске уније у којима су заступљени језици романског порекла. У Србији постоји могућност да се учи румунски језик са елементима националне културе, тако да је то оно што уче они који желе да се школују у тој земљи. До таквих миграција води економски моменат. Румунија омогућава студентима одређене стипендије, дипломе Европске уније, као и пасош свима који имају двојно држављанство, српско и румунско, тако да су им на тај начин доступније земље Европске уније.

А. М.

ПРЕВЕДЕНО НА ВЛАШКИ

Dar sistjemu lu învacamînt dasparće?

 

Etnicitjeturilji ku aluor tradicîje, ađeturj, vuorbă šî ljimbă aduśe măj mulće fijalurj lu tuată dîržava, šî  aja ji bogacîja šî lu Sîrbije.

Stručnjiaśi măj ku sama arată kă mulće etnicitjeturj  fak društva daškisă  dî tuoc karje îs în alće fijalurj, dî alće gîndurj šî vadzuturj.  Aja aźută sî fije măj bun traju întră lumnje în tuată înpreonarja, ku  îngazdatu lu tuaće sferurilji lu traj. Întrăaja, ginđitu nuje întunfijalj kînd ji vuorba dî efekturilji lu sistjem dî învacamînt prîntu pornjit ku predmjeturilji dî aljes fakuće dî etnicijtjeturj.

O grupă dă stručnjaś  vorbăsk dă binje promocîja lu ljimbă, kultură šî tuată tradicîje lu etnicitjeturj prîn sistjemu lu škuală, dîntră ajlalće, pornjitu ku predmjeturilji  karje îs  dî vuorbă, ljimbă šî elementurj dî kultură šî tradicîje lu etnicitjeturj, kare, dîkă vrijeu, puot sî învijacă aj dîn aăla etnicitjet.

Ama jeaste šî aduojlja grupă dî stručnjaś karje ginđesk kă ji preće sî să kapiće bun învacamînt lu ljmbă šî kultură lu etnicitjeturj dî tuoc kopiji, să nu sî kaće la etnicitjet. Ginđesk kă aja ar aduśe pînă la o kohezije în društvă, šî ar înpucîna dăpartatu  întră etnicitjeturj šî ar întarji tuaće resursurilji karje pazăsk identitjetu lu etnicitjeturj. Ginđesk kă sî lukră o politikă karje raznjiašće multikulturalizmu, dar aja să lukră raznjind kopiji în învacamînt, śe faśe šî o sminćală lu lumnja pucînă sî  tunje în traju lu društvă. Prîntu aja jej îs ku gîndu kă trîabje tuoc kopiji să kunuaskă mulće fijalurj dî kultură šî ljimbă.

În okuolu lu Branićeva în măjmăre numar ji etnicitjetu vlahilor, prîntu aluor identitjet karje ji kunoskut să aljiaźe asta parće dî Sîrbije. Prîntu aja vuorbim ku predsjednjiku lu Savjetu Vlahilor Novica Janošević, karje dzîśe kă înavactu lu predmjetu „Ljimba vlahilor ku elemjenturlji dî kultură“ nu aduśe la dîsparcîtu lu kopij šî prîntu aja nu sî faśe  štijetnjikă  distancă întră lumnje:

– Šćim kă o parće dî kopij învacă „veronauka“, dar o parće „građansko vaspitanje“, šî pućem sî îtnrabăm dar aăja kopij să daspartă? Nu aš dzîśa. Nuje muoră tuoc kopij să învjace tuot un predmjet karje să puoće ajeźa. Aša ji šî ku predmjetu dî aljes “Ljimba vlahilor ku elemjenturlji dî kultură“. Dîkă ma întrabac dar kopiji kare învacă ljimba vlahi nus ka šî ajlalc, aja śe kopiji šćiu vuorba vlahilor ji tuot una kakînd o parće dî kopij învacă ljimba lu engljež, vrunji ljimba lu ruš or ljimba lu francuž… Nuje aja aja śe puoće dîsparcî kopiji, spunje Janošević.

Aduojlja grupă dî eksperc nji spun kî ku  învacatu pră ljimba vlahilor asta etnicitjet să duśe în dîržăvj în karje ljiba šî kultura samînă ku ljimba vlahilor, în Rumunjije.

Janošević spunje, kî pră podatkurj karje are Savjetu Vlahilor, număru dî Sîrbj šî număru dî Vlahi kare kată pasušu lu Rumunjije je tutuna, or număru lu kopij karje akolo skriju škuoalje marj, šî do spunje:

– În aja koncepcîje, nu pućem să vorbim dî măj mare migracîje lu Vlahi în dîržavilji lu Unija lu Evropa în karje îs ljimbilji romanješć. În Sîrbija să puaće învaca šî ljimba lu rumunj ku elemjenturlji dî kultură, šî puot sî învjacă aăja karje vriju sî să škuolîje în aja cară. Migracijur jastă prîtu momjentu lu ekonomije. Rumunjija lu studjenc dă satipendij, diplomurj lu Unija lu Evropa, a šî pasuš lu tuoc karje au dua državljanstvruj, alu Sîrbija šî alu Rumunjija, šî ku aja puot sî să duka în dîržăvj în EU.

 

 

  • Пројекат „(Контра)ефекти јачања влашког етницитета“ суфинансира Министарство културе и информисања РС / Projektu „(Kuontra)efekturlji lu întarimja etnicitjetu vlahilor“ sufinansirjeašće Ministarstva dă kultură šî informisît  RS.
  • Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства / Stavurlji în aǎsta projekt dî medije nus întuotdîuna šî stavurlji lu organu karje a finansirjit projektu.