Након мечева 5. и 6. кола екипног шампионата Србије у куглању за слепе и слабовиде у чијем оквиру боје Пожаревца бране чланови Клуба „Полет“, у куглани новосадског „СПЕНС“-а приређена је пригодна свечаност на којој су освајачима медаља са протеклог мајског шампионата Европе у Пољској додељење новачане награде и плакете. Међу награђенима био је и дугогодишњи члан пожаревачког „Полета“ Дамир Дане Петрошанец, који је као члан репрезентације Србије у женско-мушком куглашком миксу категорије Б2 са Милијанком Луковић у Пољској освојио треће место и нашој земљи донео бронзу.
Дамир је дугогодишњи члан Међуопштинске организације слепих и слабовидих у Пожаревцу и успешан спортиста куглашке секције Клуба за рекреацију и спорт слепих и слабовидих „Полет“. Куглање слепих и слабовидих један је од наших најстаријих спортова особа са инвалидитетом који потиче из седамдесетих година прошлог века а наш саговорник је њиме почео да се бави средином деведесетих остварујући до данас запажене резултате.
Био и остао „партизановац“
Дамир је рођен 1. септембра 1968. године у Дрнишу у породици Јураја и Радојке Петрушанец. На свет је дошао са такозваном урођеном катарактом, али је имао немерљиву подршку одрастајући у кућном окружењу које је чинило чак осморо деце.
-Без обзира на проблеме са видом пратио сам ритам своје сестре и браће као и својих вршњака. Свакодневно сам се играо са другарима из улице, лети редовно одлазио на реку Чиколу. Ту су били фудбал и баскет, наравно, колико сам могао јер су препрека биле и наочаре високе диоптрије. Како смо ми то у жаргону говорили као пиксле. Памтим то време и по навијачкомали веома коретном ривалству којим је предњачила фудбалска четворка: Звезда, Динамо, Патризан и Хајдук. Ја са био и данас остао „патризановац“, вели Дамир.
ОД ДРНИША ДО ПОЖАРЕВЦА
Након основне школе у родном Дрнишу наставио је средњу угоститељску, међутим, због изражених проблема са видом наставници су му предложили да обазовање настави у специјализованој образовној институцији. Дамир тада одлази у Осијек и завршава школу за телефонисте која одговара његовим способностима.
-У Осијеку сам се заљубио у Горку коју сам оженио и скупа се преселили у Никшић. Тамо сам се запослио у фирми „Ударник“ али све што је лепо кратко траје. Почиње криза, пуца Југославија а након извесног времена супруга је преминула. Овај низ догађаја допринео је да размишљам о одласку у иностранство, али сам се доселио код брата који је својевремено стекао породицу у селу Ђуракову. Протекло је извесно време док захваљујући Међуопштинској организацији слепих и слабовидих у Пожаревцу, у коју сам се учланио по доласку, нисам добио посао у ШИК-у Кучево. Уз обавезе телефонисте почињем ангажовање у Савезу слепих Пожаревац где сам се укључио у спортске активности. Стицај околности је хтео да овде упознам Гордану, жену која ме је подржавала у оквиру Клуба за рекреацију и спорт „Полет“ и за коју сам се животно везао, сећа се Дамир који из Кучева прелази у Пожаревац где је добио посао телефонисте у Дому здравља.
„Полету“ Дупла круна у куглању за 2023.годину
Пожаревачки Клуб за рекреацију и спорт слепих и слабовидих „Полет“ је у минулој сезони 2023.године остварио изванредан резултат. Поред освојеног Купа Србије екипа коју чине Весна Минић, Живослав Ивановић, Енис Мурина и Дамир Петрошанец, предвођени тренером Драганом Вученом, изборили су прво место у Лиги куглања за слепе и слабовиде. „Полет“ је био најуспешнији у конкуренцији 11 клубова испред новосадског „Луј Браја“ док је трећа „Победа“ из Београда која је у сезони имала два тима. Иначе, Клуб има „Полет“ подршку локалне самоуправе и Спортског савеза Града на коју може да рачуна у сваком тренутку.
Куриозитет је да Пожаревац нема куглану и да такмичари „Полета“ и данас, четврт века по оснивању, тренирају у Костолцу.
АТЛЕТИКА, ГОЛБАЛ, КУГЛАЊЕ, ПИКАДО
Доласком у град под Чачалицом Петрошанец постаје активан најпре као атлетичар: тркач и бацач копља а убрзо савладава голбал. Реч је о котрљању лопте ка противничком голу а играчи носе повезе преко очију како би слепи и слабовиди били у равноправној позицији. Лопта је испуњена прапорцима који играчима омогућавају да прате њено кретање.
-На жалост, голбал који је карактеристичан за слепе у последње време ја замро али су се отвориле нове могућности у којима сам пронашао себе. Наиме, у другој половини деведесетих година нас неколико колега из Савеза слепих, међу којима су били Живослав Жика Ивановић и моја друга супруга Гордана Милошевић, отишли смо у костолачки куглашки клуб „Рудар“ са идејом да покушамо да се бавимо овим спортом. Од сјајних куглаша који су били уз нас, научили смо прве потезе а први су нам помагали извесни Звонко, Милован Васиљевић звани Дедица, док последњих година са нама ради и тренира нас Драган Вучен. Чињеница је да смо веома брзо савладали куглање и почињемо да се такмичимо а нас троје Гордана, Жика и ја постајемо репрезентативци и одлазимо на Европско куглашко такмичење у Трстену. Током 2001.године при Међуопштинској организацији слепих и слабовидих у Пожаревцу оснива се Клуб за рекреацију и спорт „Полет“ у оквиру кога наступамо на бројним надметањима. Колико се сећам, од када смо почели екипна куглашка такмичења у витрине Клуба донели смо три прелазна лигашка пехара који су у остали у трајном власништву, прича нам Дамир.
У разговору се упознајемо са такмичарским категоријама у куглању. У Б1 категорији такмиче се потпуно слепа лица, у Б2 особе са минималним остатком вида, док категорију Б3 чине слабовиди у којој се Дамир најчешће и надмеће. Чланови „Полета“ до данас освојили су веома велики број медаља како на државним тако и међународним појединачним и екипним првенствима. Када је о досад освојеним медаљама реч, Дане Петрошанец не може са сигурнишћу да се сети броја јер су неке у просторијама Клуба, неке у стану, али у својој архиви чува бројне исечке из новина међу којима предњаче они из „Речи народа“ где су представљени његови и клупски успеси. Као сувенири остали су и такмичарски бројеви које је носио на досадањим спортским наступима.
Дане је раноранилац и након пословних обавеза на централи Дома здравља Пожаревац, како каже некада одмара, некада изађе до града. Судбина га није мазила и пре неколико година у неки други, можда лепши свет преселила се његова друга животна сапутница Гордана. Део слободног времена проводи код пријатеља Ненада. Не би ли колико толико побољшао вид, данас уместо наочара користи контактна сочива која су му од велике помоћи како на послу тако и у руковању мобилним телефоном. Често прати телевизијски програм, посебно спорт а оно што не успе да уочи дочарају му коментатори. У средишту слободних активности је дружење са члановима Савеза слепих, а куглашки тренинзи су најчешће два пута недељно.
-У последње време у „Полету“ се радо бавимо говорним пикадом. То је сјајна машина која играча гласом усмерава шта се дешава током игре, саопштава поготке и промашаје. Драго ми је што је пикадо заживео на нивоу Србије и постоји већ неких петнаестак екипа. Ми као играчи удаљени смо 2,95 метара од мете, а како би олашкали игру на овом одстојању утипловали смо даску на под, што је много практичније од врпце или траке. Једноставно слеп или слабовид играч лакше ногом нађе полазну тачку за бацање пикада и не нагази је, јер то односи дисквалификацију, сазнајемо од Дамира који се пар пута и званично такмичио у пикаду као представник „Полета“.
Како чујемо, у последње време све је мање чланова Савеза слепих заинтересованих за бављењем спортовима који су прилагођеним њима – посебно млађих, што Дамир са разочарењем прихвата и поручује:
-Без обзира на све, упоран човек побеђује све. Никада не треба одустајати од борбе, јер читав живот је борба: у школи, на послу, у браку, спортском терену … закључује Дамир Дане Петрошанец.
Влада Винкић
