У Ореовици код Жабара, 4. и 5. октобра, организована је двадесет и друга по реду културна манифестација „Дани Војислава Илића Млађег“. Свечаној академији под називом „Воји у част“ претходили су полагање цвећа крај спомен обележја предака Војислава Илића Млађег, као и представа за децу „Кањош“ у извођењу трупе „Чича мичино позориште“ из Београда.
У Основној школи у Ореовици приређено је песничко вече, на коме су своје песме читали песници из Браничевског округа.
Централна свечаност у Дому културе имала је посебну историјско уметничку црту. Наиме, скупом у славу великом српском песнику и родољубу сврставаном међу водеће умове свог доба, обележено је 110 година од почетка Првог светског рата и 80 година од његове смрти. Подсећања ради, Илићеви стихови урезани су и на капели српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну.
ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА ОД ВОЈИНЕ СМРТИ
Директорка Центра за културу Јелена Стојадиновић истакла је да је циљ ове манифестације оживети сећање на песничког горостаса какав је био Воја.
-Војислав Илић Млађи, наш најпознатији завичајни песник рођен је 7. октобра 1877. године овде у Ореовици, као прво дете ореовачког проте, а касније свештеника у Цркви Светог Марка у Београду и дворског свештеника обе династије. Основну школу завршио је у свом родном селу, Гимназију у Пожаревцу, а Правни факултет на Високој школи у Београду.
Као Владин службеник заједно са српском војском, за време Првог светког рата, прешао је преко Албаније и био на Крфу где је Влада заседала за време ратног распореда на Солунском фронту. Најпознатији стихови његовог песничког опуса уклесани су на споменички комплекс изгинулим српским ратницима на Зејтилнику у Солуну, а његови стихови исписани су и на споменику српским јунацима сахрањеним у гробници на Мачковом камену.
Песник широког песничког духа и стваралац најпознатијих стихова српске поезије, којима је опевао српску голготу и витештво у Првом светском рату, љубав према својој земљи, породици, своја лична осећања и животне бродоломе, држао је говоре на двору, на свим друштвеним и државним догађајима тог времена, као и сахранама познатих војсковођа Војводе Живојина Мишића и Степе Степановића.
Војислав Илић Млађи умро је 1944. године у Београду где је и сахрањен. Дугих шест деценија био је забрањиван и неправедно заборављен. Та неправда исправљена је 2002. године када је основана манифестација „Дани Војислава Илића Млађег“, а у оквиру свечане академије „Воји у част“, Војини стихови враћени су у његово родно место и општину Жабари, казала је Јелена Стојадиновић.
НА КОНКУРСУ ЗА НАЈЛЕПШУ ДЕЧИЈУ ПЕСМУ И НАЈБОЉИ СОНЕТ
Лауреати Александар Чотрић и Светлана Пешић
Сваке године у августу расписује се конкурс за књижевну награду „Војислав Илић Млађи“, на коме се бира најлепша песма за децу и најбољи сонет. Ове године пристигле су 44 песме и 28 сонета, које је анализирао и вредновао Томислав Ђокић, књижевник из Скорице код Ражња.
Најлепшу необјављену песму за децу „У животу“ написао је Александар Чотрић из Панчева, док је најбољи сонет „Светлољубље“ из пера Светлане Пешић из Власотинца. Аутори су награђени са по 10.000 динара и дипломама.
Уз традиционално учешће чланова фолклорне секције Културно – уметничког друштва „Војислав Илић Млађи” из Ореовице, овогодишњу манифестацију увеличали су глумци Миљан Губеранић, Владимир Јоцовић, Милош Крстовић, Бобан Милорадовић и Милица Мајсторовић, док је у музичком делу програма наступио солиста РТС-а Милош Радовић, уз музичку пратњу професора пијанисте Александра Радовића и професора виолине Марка Лазовића.
Д.Динић