ДР СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ, МИНИСТАРКА У ВЛАДИ СРБИЈЕ О НАТАЛИТЕТУ И „БЕЛОЈ КУГИ“ : -Просек старости грађана СрбИје је 43 године, што јој смањује репродуктивни капацитет
У Србији је прошле године рођено најмање беба од Првог светског рата. Свет су угледала тек 64.374 новорођенчета, тако да суморна слика, која показује да годишње у овој земљи нестане један град од 35.000 становника, и те како забрињава. Мало је локалних заједница, општина и градова где је забележен позитиван природни прираштај – од 169 само у 5.
-Аларм је давно зазвонио и на проблем је указивано још половином прошлог века, али демографе није имао ко да чује, упозорила је министарка у Влади Србије задужена за демографију и популациону политику др Славица Ђукић Дејановић на трибини одржаној у Пожаревцу посвећеној „белој куги“.
На хиљаду становника у Србији се месечно роди тек 9 беба, а умре 14 људи. Статистика је још неумољивија када је у питању Град Пожаревац – овде се роде 8,2 бебе, а умре 15 људи.
Разлози за мали прираштај нису само економске природе и нису само последице тродеценијске транзиције и опште несигурности након вођених ратова. Породице се одлучију најчешће за одлагање родитељства и само једно дете и због неусклађености свог радног времена и радног времена вртића али и неинформисаности о могућностима које пружа постојећи закон о клизном радном времену, раду у сменама, „парттајму“… или једноставно, послодавци нису спремни да се повинују закону.
Низак наталитет је и последица миграција махом младих, репродуктивно способних, ван граница у потрази за послом, бољим стандардом и животом. Од седамдесетих година прошлог века стишки крај је кренуо пут економскох миграција, прво без деце да тамо зараде и врате се, а временом су се тамо рађале друга и трећа генерација које су и остајале. Пожаревљана је све мање у Пожаревцу, а све више у Бечу, Вићенци и другим европским градовима. Деведесетих се у суштини одлазило из истих разлога подупртих ратовима. У новом миленијуму миграције ка Европској унији, америчком континенту су настављене.
На основу миграција, Србија годишње остане без 15.000 људи – нестане град величине Костолца.
БЕЗ БРАЋЕ И СЕСТАРА
Министарка Ђукић Дејановић је на скупу о „белој куги“ у Пожаревцу подсетила да Србија од 2008. године „има перфектну демографску стратегију која се није примењивала“ и наравно, није донела позитиван тренд.
-Да је рађено по стратегији која има 10 тачака, годишње не би било 35.000 људи мање у Србији. Стратегија треба да се допуни кроз две нове тачке, бригу о активном старењу и мигрантима. У тој стратегији потребна је финансијска подршка стартерима, свима који почињу радну и животну каријеру али и усклађивање рада и родитељства, едукација оба брачна партнера о заједничким обавезама према деци и много информација о репродуктивном здрављу и
спречавању нежељених трудноћа, нарочито малолетничких са ужасним последицама по фертилитет жена и способност да касније буду мајке и планирању породице.
Посебно демографско питање је старост нације и оно итекако утиче на наталитет. Просек старости грађана Србије је 43 године, што Србији смањује репродуктивни капацитет. Једно од цивилизацијских достигнућа, продужетак живота, утиче и на наталитет кроз касније формирање породице и последичну одлуку о „јединчету“. Србија постаје земља без сестара и браће – чак 52 одсто жена рађа једно дете.
Др Славица Ђукић Дејановић је најавила и усвајање новог Закона о финасијској подршци породици до краја ове године, али сматра да лошој демографској слици Србије не доприносе само финансисјки проблеми и позвала се на скандинавске земље где немаштина није проблем, а наталитет је у опадању. Такође сматра да сваки град и општина у Србији треба да воде своју популациону политику кроз подстицајну подршку породицама и да то није брига само Владе већ и целог цивилног сектора:
-Популационо и демографско питање није политичко већ државно питање, питање будућности нације, рекла је на трибини у Пожаревцу.
Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику, упркос суморним предвиђањима демографа, очекује да за пет година број рођених беба на 1.000 становника у Србији буде већи од садашњих девет.