2020-11-24T11:47:30+01:00 24. новембра, 2020. 11:35 |

Депопулација Влаха / Depopulacîja lu Vlahi

Двојезичан пројекат „(Контра)ефекти јачања влашког етницитета“ суфинансира Министарство културе и информисања РС

 

Годинама уназад се у нашој земљи, како међу припадницима већинског српског народа, тако и у популацији националних мањина, бележе негативан природни прираштај и миграције, претежно према земљама Европске уније. Међу узроцима доминира економски фактор, односно, (не)могућност запошљавања и осигуравања стабилних прихода.

Према подацима Завода за статистику, највеће промене присутне су код Влаха, који иначе спадају у најстарије популације у Србији.

ЗНАЧАЈ МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА

За разлику од претходног међупописног периода, од 1991. до 2002. године, када су декларисањем за свој етнос забележили повећање за готово три пута, са 15.000 на 40.000, у наредном периоду, од 2002. до 2011. године, национално изјашњавање је имало мањи значај за демографску динамику Влаха. Сматра се да су у томе пресудни били неповољни трендови у природном кретању становништва. Кључним фактором опадања бројности влашке националне мањине у Србији, са 40,1 хиљаде на 35,3 хиљаде, сматра се висока стопа негативног прираштаја, уз процес демографског старења, с обзиром на просечну старост изнад 50 година.

Међутим, у последњем попису 2011. године, када се 35,3 хиљаде становника декларисало као Власи, њих 42.000 се изјаснило за влашки језик као матерњи.

Стручњаци наглашавају да је матерњи језик много јачи и објективнији показатељ етничке припадности него изјашњавање о националној припадности, указујући на то да многе земље западне Европе приликом пописа становништва не питају за националну припадност, већ за матерњи и употребни језик.

Тако се рецимо у случају Влаха, приликом пописа 1961. године, 1.368 особа декларисало као Власи, али је чак 106.656 њих навело влашки језик као матерњи.

Све поменуто указује на реално већи број припадника ове мањине у односу на статистику, али такође указује на тешкоће при одређивању њихове стварне бројности, посебно уз сагледавање деценијама дугог тренда депопуплације.

НЕГАТИВАН ПРИРАШТАЈ И МИГРАЦИЈЕ

– Чињеница је да је природни прираштај негативан и да је на делу исељавање, односно, да постоји депопулација међу Власима, мада не више него међу осталим народима у Србији. Један број Влаха исељава се у земље ЕУ, највише у Аустрију, Швајцарску, Италију, где су на привременом раду. Све је то почело још осамдесетих година, наставило се деведесетих и није престало, каже председник Националног савета влашке националне мањине Новица Јаношевић и наставља:

– Сада већ имамо трећу генерацију сународника који не знају да говоре ни српски, ни влашки. Многи су у иностранству заборавили националну културу, па тиме је нису пренели ни својој деци. У том смислу су значајна удружења и клубови које наши људи у иностранству оснивају и тако се труде да сачувају национални идентитет. Међутим, за Влахе су посебно специфични и јединствени обичаји, који се у иностранству временом ипак губе, не практикују се и не негују.

– Национални савет сарађује са дијаспором, нарочито са удружењима и клубовима. У земљама у којима живе Власи, организују се манифестације посвећене неговању и афирмацији влашке националне културе. Ипак, евидентно је да, поред свих напора, из генерације у генерацију, наши људи заборављајући свој језик, културу, традицију, обичаје.., оцењује Јаношевић и закључује да то свакако не значи да треба одустати.

Уосталом, нису реткост ни млади људи који у неком моменту живота одлуче да упознају своју матицу, своје порекло и томе науче и своју децу:

– Зато је важно афирмисати те вредности и учинити их што видљивијим и доступнијим како Власима, тако и свим другим невлашким грађанима, јер је разноликост култура заиста велико богатство, поручује пердседник Националног савета Влаха.

А. М.

ПРЕВЕДЕНО НА ВЛАШКИ

Depopulacîja lu Vlahi

Ku anji înurmă în anuostră dîržavă, la Sîrbj – lumnje în măjmare număr, dar šî la populacîja lu etnicitjeturj, măj multă lumnje muore dăkît śe sî făaśe šî jiastă migrăcijurj în dîržăvilji lu Unija lu Evropa. Faktoru lu ekonuomije ji mîjmarje, (nje)pućijarja sî să aflje dî lukru šî prihuodurj sigurac.

Pră podatkurlji lu „Zavod za statistiku“ mîjmare îs skimbaturlji la Vlahi, karje îs mîjbatrînă populacîje în Sîrbije.

 FAJDA LU LJIMBA MUMI

Dî vrijamja întră popis dîn 1991. pînla 2002. an sa deklarisît dî aluor etnos măjdo dî tri uorj măjmulc, dîla 15000 la 40000, dar adauoră, dîn 2002. pînla 2011.an deklarisîtu a avut măj pucînă fajdă dî dinamika lu demografija alu Vlahi. Să krijađe kî îs măjdavină trendrulji ku negativă în lumnje. Faktoru prîntu karje jeastă măj kîca Vlahi în Sîrbije, ji aăla śe măj multă lumnje muorje dîkît śe să faśe, ku procijesu lu batrnjaca lu lumnje, în prosjek Vlahi au 50 dî anj.

Îtră aja, pră popisu al măjprourmă 2011.an, kînd sa 35,3 mij dî lumnje deklarisît ka Vlahi,  jej 42.000 sa deklarisît kî ji ljimba vlahi aluor ljimba mumi.

 Ekspercî spun kî ljimba mumi măjbun arată în karje je etnicitjet vro lumnje dîkît deklarisîtu dî etnicitjet, mulće dîržăvurj în Evropa la zavrnjit kînd ji popisu nu întrabă dî etnicitjet, ma dî ljimba mumi šî dî ljimba karje să vorbijašće.

Aša în slućaju lu Vlahi, la popisu 1961.an, 1368 dî lumnje sa deklarisît kî îs Vlahi, dar 106.656  dî lumnje a spus kă ji aluor ljimba mumi ljimba vlahilor.Tuot śe ji spus nji arată kă ji număru dî aăstă etnicitjet măj măre dîkît śe nje arată statistika, ama jar aša arată kă ji grijau sî să aflje număru al dî istînă, măj ku sama să vijađe kă prîn mulc anj lumnja sî înpucînjadză. 

PRIRAŠTAJU KU NEGATIVĂ ŠÎ MIGRACÎJ

Sî šćije kă măj multă lumnje muare dîkît śe sî faśe šî mulc sî duk, pă aša,  Vlahi îs tuot măj pucînj, ama nu măj mult dîkît ajlaltă lumnje în Sîrbije. Un număr dî Vlahi sî mută ku traju în dîržăvilji lu EU, măjmulc în Austrija, Švajcarija šî Italija, unđe îs la lukru dîvrovrijamje.Tuot aja a pornjit înkă în anji dî optdzăś,  sa nađit în anji dî noadzăś šî namăj statut, spunje predsjednjiku lu Savjetu Vlahilor Novica Janošević šî dospunje:

-Akuma avijem atrijlja  gjeneracîje lu anuastră lumnje kare nu šćije sî vorbaskă niś sîrbijašće, niś ljimba vlahilor. Mulc în inostranstvă a zujtat kultura lu aluor etnicitjet, pă nu a învacat  niś aluor gluaće. Dî aja îs ku mare fajdă asocîjacîj šî kluburj kare fak anuastră lumnje šî aša sî kinuje sî pazaskă identitjetu lu anuostru etnicitjet. Vlahi au aluor ađeturj kare îs în altfijalj dîkît alu ajlalc, ama în inostranstvă prîn vriamje sî pijerd kă nu sî praktikuje šî nu sî kată.

-Savjetu are sulukrarje ku dijaspuora, măj ku sama ku asocîjacîj šî kluburj. În Dîrževj în kare trajesk Vlahi, sî fak manifestacîj kare pazăsk ši arată kultura lu etnicitjetu vlahilor. Ama sî vijađe, kă šî prîngă aja, dîn gjeneracîje în gjeneracîje , anuastră lumnje zaujtă aluor ljimbă, kultură, tradicîje šî ađeturj.., ocenjiašće Janošević šî kuonstîatuje kă dî aja nu trîabje odrîknjit.

Mîjlaurmă, nuje rar aj ćinjerj în trun momjent în aluor traj sî rašaskă să învijacă dî aluor matkă, aluor poljikră šî aja sî învijacă šî aluor gluaće:

-Dî aja ji preće afirmisîtu lu asta vredujlă šî fakutu sî fije vadzută šî îndamînă kum lu Vlahi, aša šî lu ajlaltă lumnje njevlahilor, kă mulće filalurj dî kultură ji marje bogacîje, kîrśiašće predsjednjiku lu Savjetu Vlahilor.

  • Пројекат „(Контра)ефекти јачања влашког етницитета“ суфинансира Министарство културе и информисања РС / Projektu „(Kuontra)efekturlji lu întarimja etnicitjetu vlahilor“ sufinansirjeašće Ministarstva dă kultură šî informisît  RS.
  • Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства / Stavurlji în aǎsta projekt dî medije nus întuotdîuna šî stavurlji lu organu karje a finansirjit projektu.