АГРОИНФО
Брзим глобалним ширењем ковидa, разумевање и упознавање са овим новим вирусом је и даље у току. Делатност која није могла да буде обустављена за време примене рестриктивних мера заштите и изолације је пољопривреда која је морала да настави да функционише. Према резултатима Светске здравствене организације, Европске комисије за безбедност хране и Немачког института за процену ризика, тренутно нема података који упућују на то да се корона вирус преноси преко конзумирања контаминиране хране. До сада није познато да до инфекције ковид-19 може доћи директно преко свежег воћа и поврћа. Наравно, то подразумева спровођење општих хигијенских мера – темељно прање хране и често прање руку приликом припремања хране. Нарочито је битно спроводити хигијенске мере за време бербе и манипулације свежим воћем и поврћем.
-Пред нама је сезона бербе воћа. Берба јагода и трешања које прво стижу је почела, па даље осталог сезонског воћа. Произвођачи воћа треба да се придржавају правила спровођења добре хигијенске праксе, а хигијена има посебну важност и сматра се главним елементом добре хигијенске праксе. Произвођач који организује бербу на свом газдинству треба да обезбеди довољну количину чисте воде за прање руку. Руке се обавезно морају прати пре почетка рада и сваки пут после паузе чистом водом и сапуном и брисати их папирним убрусима увек пре почетка рада, сваки пут после паузе, одмах након употребе тоалета, после руковања било којим материјалом који потенцијално може бити извор контаминације. Ако носите рукавице, пре коришћења рукавица руке треба добро и темељно опрати чистом водом и сапуном. Ако се користе рукавице, оне морају увек бити неоштећене и чисте. Најбоље је користити рукавице за једнократну употребу које се бацају када се поцепају, запрљају или на неки други начин загаде и замењују се новим. Накит, сатови и остале личне ствари не смеју се носити или доносити у област производње свежег воћа јер могу представљати претњу за безбедност и погодност хране којом рукују, истиче Милена Зафировић, дипломирани инжењер пољопривреде у ПССС Пожаревац.
ПОШТОВАЊЕ МЕРА
Рад треба организовати тако да се испоштује препоручена физичка дистанца између берача од 1,5 до 2 метра. У случају да се рад обавља у затвореном простору, пластеницима где је тешко одржавати препоручену физичку дистанцу, радници треба да носе заштитне маске. Паузе треба да буду појединачне или за мању групу радника и организоване тако да се омогући безбедно растојање између берача. Берач мора да буде едукован и одговоран за свој посао и да се придржава ових мера. Радници са симптомима који подсећају на грип не смеју радити, посекотине и ране би требало прекрити водоотпорним завојем, не кијати и кашљати преко незаштићеног свежег воћа.
-Пожељно је да произвођач који организује бербу, односно упошљава одређен број људи на сезонским пословима, од сваког радника добије писану изјаву да у претходне две недеље није имао симптоме сличне грипу и да није био у контакту са особама код којих је потврђена инфекција ковид-19. Опрему за бербу, гајбице пре и након коришћења треба темељно опрати и дезинфиковати. Гајбице не користити за друге намене осим за бербу. Бацити оштећене гајбице које хигијенски не могу да се одржавају. Ако се користе за друге намене обавезно их пре и након коришћења темељно очистити, опрати и дезинфиковати. Гајбице за бербу се прво оперу раствором детерџента, затим исперу чистом водом и по потреби, дезинфикују. Ако за паковање плодова користите кутије за једнократну употребу не треба их употребљавати више пута. Транспортно средство пре и после транспорта воћа мора се темељно очистити и дезинфиковати, додаје Зафировић, дипломирани инжењер пољопривреде у ПССС Пожаревац.
На овај начин постиже се унапређење производње воћа и поврћа на пољопривредним газдинствима која се баве тржишном производњом, откупом и продајом на пијаци у циљу добијања хигијенски исправног производа.
-Претходних година један од приоритетних задатака било је решавање проблема изазваних норо вирусом у производњи малине. Мера додатне контроле смрзнуте малине која се извози из Србије у ЕУ укинута је 24. априла, што указује да смо успоставили добар систем у овој области и добили позитивне оцене ЕУ. Ово искуство нам је значајно и сва стечена знања из ове области треба употребити и у борби са корона вирусом. Сви морамо као друштво схватити колику одговорност носимо у производњи хране, како би се појава штетних микроорганизама у храни свела на минимум, закључује Зафировић.
Д.Д.