Дојење је много више од једноставног уношења хране. Током подоја успоставља се чврста веза између мајке и бебе и задовољава се потреба за љубављу, топлином и сигурношћу, наглашава др Сузана Јовчев, педијатар, и додаје:
– УНИЦЕФ препоручује искључиво дојење у првих 6 месеци бебиног живота, без додавања друге хране и течности. Алтернатива је да уз мајчино млеко добија и другу течност (воду, сокове, чајеве), али да не добија другу храну, те тада говоримо о предоминантном дојењу. Наставак дојења препоручује се до две године, уз увођење одговарајуће немлечне исхране. Најчешће се немлечна исхрана уводи од шестог месеца бебиног живота, а ако постоји нека индикација за раније увођење, онда се уводи између четвртог и шестог месеца бебиног живота, искључиво по препоруци педијатра.
ПРЕДНОСТИ ЗА ДЕТЕ И МАЈКУ
– Предности дојења за бебу су да ређе обољевају од респираторних и гастроинтестиналних обољења у раном узрасту, ређе испољавају алергије, ређе имају целијакију, као и друге запаљенске болести црева. Доказано је да су дојена деца интелигентнија у односу на децу, која су пила адаптиране формуле. Дугорочни ефекти на здравље се испољавају у одраслој доби, смањује се ризик од гојазности, шећерне болести, повишеног крвног притиска, наглашава др Јовчев, и додаје:
– Предности дојења за мајку су: мањи ризик од пременопаузног карцинома дојке, карцинома оваријума и дијабетеса типа 2. Постоји и контрацептивни ефекат током дојења, али га не треба сматрати потпуно поузданим.
ЛАКТАЦИЈА
– Лактација је процес лучења млека. Лактација и дојење су комплексни процеси и под утицајем су унутрашњих и спољних фактора. Унутрашњи фактори су мајчино физичко и психичко здравље, претходна искуства, као и планови везани за дојење. Спољашњи фактори подразумевају подршку породице, а по порођају и подршку болничког особља. На успостаљање лактације утиче интеракција мајке и бебе. Контакт -кожа на кожу- је кључан. Количина млека које ће се лучити не зависи од величине дојки. Често заблуде и неподржавање околине утичу да мајке брзо одустају од лактације. Лактација почиње по порођају и зато постоји препорука да здраве мајке и бебе буду заједно. Одложена лактација се може јавити услед стања као што су стрес, бол, царски рез, тежак порођај… Уколико постоји неки од фактора ризика потребан је посебан надзор и помоћ мајци и у породилишту и по одласку кући. Кључну улогу у тим тренуцима имају патронажне сестре које треба да помогну мајкама да успоставе лактацију и да је одрже.
ВИШЕ ПОДОЈА – ЈАЧА СТИМУЛАЦИЈА – ВЕЋА КОЛИЧИНА МЛЕКА
На стимулацију лучења млека утиче рефлекс који се добија приликом подоја. Због тога је пожељно стављати бебу на груди кад год затражи, што чeшће (подој на захтев).
Педијатар Сузана Јовчев наводи да добра информисаност о предностима дојења, саставу хуманог млека, успостављању лактације, значају контакта кожа на кожу, раном започињању подоја и заједничком боравку мајке и бебе у породилишту, могу битно да утичу на успех дојења. На успех дојења утиче и породица, као и друштво у целини. У том смислу истакла бих цитат из књиге „Дојење – здравље и љубав“, Јосипа Гргура: „Дојење се не може наметнути нити наредити, као и љубав, као и све добро у човеку може се само потакнути, показати, поучити, подржати и однеговати“.
– Приликом царског реза беба из стерилне средине пређе у болнички део који је препун болничким бактеријама, те болничке бактерије колонизују новорођенче уместо мајке и на тај начин могу изазвати многе болести касније у животу. У таквим ситуацијама је потребно пружити додатну подршку таквим породиљама ради успостављања лактације, а све у циљу успостављања подоја и омогућавања беби да добије мајчино млеко које садржи бифидогене бактерије које ће помоћи у реколонизацији дигестивног тракта. Свега 3 посто жена не могу да доје своју децу из разних разлога (повреде или операције дојки, недовољно жлезданог ткива, ендокринолошки поремећаји), код свих осталих жена се може успоставити лактација.
– Контраиндикације за дојење за мајку или бебу су малобројне и у надлежности су неонатолога и гинеколога. Свака мајка може да доји своје дете, зато сви (гинеколог, патронажна сестра, педијатар) треба да учествују у припреми за успостављање подоја.
– Приликом лактације мајка може имати различите здравствене проблеме који нису везани за дојење. Потребно је да се увек консултује са својим лекаром, као и са педијатром да ли треба да прекине подој или да сазна да ли одређени лек може да користи, а да настави да доји своје дете. Укратко ћу рећи да већину лекова мајка може да узима приликом дојења. Ретки су лекове, који су контраиндиковани. Постоје одређене болести мајке које су контраиндикација за успостављање подоја (углавном су то малигне болести), као и одређене дијагностичке процедуре (радиоактивним јодом), које су на сву срећу изузетно ретке.
А. М.
Подршка за остварење овог пројекта обезбеђена је кроз грантове за пројекте у оквиру Другог пројекта развоја здравства Србије и Додатног финансирања за Други пројекат развоја здравства Србије преко Владе Републике Србије из средстава зајма Светске банке.
Мишљења која су овде изнета одражавају ставове аутора и не представљају обавезно и ставове Другог пројекта развоја здравства Србије и Додатног финансирања за Други пројекат развоја здравства Србије, Владе Републике Србије или Светске банке.