2020-09-23T10:46:42+02:00 23. септембра, 2020. 10:46 |

Дом здравља Пожаревац: Самоконтрола гликемије важан део лечења

-Када се шећер у крви не контролише, органи се изложу озбиљним оштећењима, због чега је самоконтрола у дијабетесу изузетно важна                     

Шећерна болест (diabetes mellitus) је хронично обољење и представља стање трајног повишења шећера у крви. Основни узрок је недовољна производња инсулина у панкреасу и/или  недовољна осетљивост ћелија на инсулин (инсулинска резистенција). Разликују се два главна типа дијабетеса: тип 1 и тип 2 .

Дијабетес утиче на многе органе у телу и може проузроковати бројне компликације (дијабетесна ретинопатија, нефропатија, полинеуропатија, дијабетесно стопало…) које могу бити озбиљне и неповратне. Kада се шећер у крви не контролише, органи се излажу озбиљним оштећењима, због чега је самоконтрола у дијабетесу изузетно важна.

„Самоконтролу гликемије радимо да би се измерио шећер у крви и упоредио са циљним вредностима, да би се кориговала терапија, да би се идентификовале хипогликемије, установио утицај исхране на ниво шећера у крви.

Самоконтрола подразумева: едукацију пацијената и обуку за самоконтролу у њеном редовном спровођењу. Посебно је важна едукација пацијената о ванредној самоконтроли у случајевима промене терапије, пратећим болестима, промене начина живота или код непрепознавања хипогликемије. Такође је важна процена способности пацијената за спровођење самоконтроле и преглед квалитета дневника самоконтроле гликемије, што ради изабрани лекар. Једном годишње  је потребна  и контрола исправности апарата за мерење гликемије, истиче др Лозица Јакић, специјалиста опште медицине Опште службе Дома здравља у Пожаревцу.

Самоконтролу вршимо у зависности од више фактора: од типа дијабетеса (1 или 2), од циља који желимо да постигнемо, од пола, старости, присутних компликација, метаболичке регулације, од погоршања целокупног здравственог стања и промена начина исхране.

Препоруке за процену гликорегулације дијабетесa типа 1:

  1. Дневни профил гликемије најмање дв пута недељно, а у међувремену конролисати нивo гликемије наште, најмање још једном недељно;
  2. Контролисати посебно ниво гликемије ноћу (02-04 часова) ако се сумња на непрепознавање ноћних хипогликемија;
  3. Контролисати ниво HbA1c на 3-6 месеци.

Препоруке за процену гликорегулације дијабетеса типа 2:

  1. Код пацијента на медикаментозној терапији контролисати дневни профил најмање једном месечно, у међувремену контрола гликемије наште и пост прандијално најмање једном недељно;
  2. Код пацијената на комбинованој терапији контролисати дневни профил једном месечно, а у међувремену контрола гликемије наште и пост прандијално још једном недељно;
  3. Контрола нивоа HbA1c 3-6 месеци;
  4. Анализа постојања хипогликемијских епизода.

Циљне вредности гликорегулације: HbА1c < 7%, препрандијално мерена гликемија <7,0 ммол/л, постпрандијално мерена гликемја < 9,0 ммол/л.

Дневни профил гликемије подразумева вађење гликемије:

 * пре доручка;

 * 2 сата после доручка;

 * пре ручка;

 * 2 сата после ручка;

  * пре вечере

  * 2 сата после вечере;

  * у 22 сата

  * 01:00-03:00 сата.

Добијене вредности мерења нивоа гликемије дневног профила је потребно уписати у посебну табелу или дневник самоконтроле што омогућава бољу контролу шећерне болести.Такође је потребно уз сваки измерени резултат уписати и величину оброка и количину физичке активности. 

На овакав начин изабрани лекар има комплетан увид у ефикасност прописане терапије, што омогућава и евентуалну корекцију исте, а у циљу лакше контроле болести чиме се побољшава квалитет живота и спречавају акутне и хроничне компликације дијабетеса које настају услед непридржавања свих наведених савета и препорука, напомиње др Лозица Јакић.