ГОВОРИ СРПСKИ ДА ТЕ НЕ РАЗУМЕМ
Због језичке баријере, глувим и наглувим особама у Србији ограничен је приступ културним догађајима и информисању.
Према појединим истраживањима, 61,4 одсто установа културе у Србији је у архитектонском и програмском смислу делимично приступачно за особе са инвалидитетом, док је њих 24 одсто себе проценило као потпуно неприступачнима.
-Оно што глувим и наглувим особама недостаје када је у питању градски културни живот и праћење редовног телевизијског програма јесте присуство тумача које је нажалост интензивирано само у специјалним приликама и искључиво током предизборне кампање или неке епидемије, као што је то био случај са короном, објашњава председница Међуопштинске организације глувих и наглувих у Пожаревцу Златица Тодоровић.
ОД УМЕТНОСТИ ДО КУЛИНАРСТВА
Живот људи са оштећеним слухом у Србији може бити врло изазован и занимљив. Kроз рад културно – уметничких и спортских удружења и организација, чланови се труде да кроз учествовање на манифестацијама и у разним активностима, у што већој мери допринесу друштвеној заједници.
Глуве и наглуве особе добри су пантомимичари, изврсни играчи фолкора, плесачи модерних игара, рецитатори, ствараоци домаће радиности, кувари… И баш такве занимљиве, талентоване људе, под своје окриље окупља и Актив жена који функционише у оквиру Међуопштинске организације глувих и наглувих, надлежне за цео Браничевски округ.
Представница Актива Јелена Редић потенцира да су чланови Организације до сада учествовали на многим манифестацијама. Одређени успеси су, каже остварени, међутим уз огромне напоре. Разлог томе су, истиче, исцрпне пробе које изискују доста времена и напора.
-На пример, припреме за такмичење у фолклору трају дуго, мора доста да се вежба. Пробе се организују у просторијама Међуопштинске организације у Пожаревцу уз помоћ кореографа са којим се претходно упознамо и који нас упућује на који начин увежбавати кораке. За ове активности обично имамо времена у вечерњим сатима, тако да се за термине састајања договарамо у ходу. Kао домаћини такмичења у фолклору, наши чланови су 2019. године освојили друго место. Морам да истакнем да су чланице Актива успешне и у модерним играма. Тако смо у Новом Саду прошле године, Гордана Мандић и ја зузеле треће место у својој категорији, подсетила је Редић.
Иначе, овај вид дружења, члановима удружења много значи. Тиме се, истиче чланица Актива жена, широј популацији становништва указује на равноправност глувих особа са чујућима.
-Желимо да покажемо јавности да и ми умемо да играмо, да глумимо, да смо једнаки са чујућима. Врло сам емотивна када говорим о овој теми, јер се приликом сусрета не фокусирамо искључиво на вежбу. Разговарамо и о другим темама, шалимо се, напомиње Редић и додаје да су чланице Актива жена велики поклоници културе, међутим да им она на локалу није „на дохват руке“, обзиром да им је за праћење културних догађаја неопходан преводилац. Врло је непријатан осећај, каже, седети у позоришту и неразумети представу.
Kолико је текст веродостојан?
Српски језик и граматика српског језика нису идентични са граматиком српског знаковног језика, тако да текст који је написан, глуве особе могу да прочитају, међутим поставља се питање колико га веродостојно и функционално они разумеју.
Ова популација људи, нажалост ускраћена је за српску кинематографију, а такође због врсте инвалидитета коју поседује ретке су представе које могу пратити у позориштима управо због недоступности тумача, изузев у Београду, Новом Саду и Нишу, градовима који су понекада у прилици да их обезбеде.
„НОВА МЛАДОСТ“
Осим у фолклору и модерном плесу, особе оштећеног слуха одлични су и пантомимичари.
Пантомима је уметнички израз тела и покрета и јако је важна телесна експресија појединца. Овакав вид глуме погодан је за особе са инвалидитетом, а циљ је да се помогне да се и они представе кроз уметност. Трочлана екипа из Пожаревца коју су чиниле особе оштећеног слуха, ове године представила се у оквиру 47. Фестивала пантомиме у Јагодини и постигла велики успех.
-Наша пантомима носи назив „Нова младост“, редитеља Владислава Велковског. Ове године на фестивалу је забележен велики број учесника из целе Србије, а осим пантомиме, такмичари су се надметали и у рецитовању. Да смо добри и у припреми хране, доказ је моје учешће на Гастрофесту у Нишу, манифестацији која је окупила учеснике из 17 градова Србије. На менију је било сланих, киселих и слатких ђаконија, а за ову прилику припремила сам кифлице од качкаваља, куглоф и домаћу питу од вишања, напоменула је Редић.
Много је активности које се организују у оквиру Међуопштинске организације глувих и наглувих. Осим за младе, ту су и радионице намењене старијим члановима. Kроз дружење, они и стварају. Тако настају бројна уметничка дела, хеклана и штрикана одећа, али и обућа, гоблени, столњаци…
И прича се не завршава овде. Она се свакога дана прича испочетка. Важно је имати на уму да ову популацију не смемо занемарити ни у једном сегменту њиховог живота. Глуви и наглуви живе међу нама. То су наше комшије, пријатељи, рођаци, људи који стварају и доприносе овом друштву, баш као и ми, чујуће особе.
М. П.