Неоспорна чињеница је да архивистика спада у науку која је недељиви део историје сваког народа његових културних, научних и традиционалних вредности. Представља темељ сваког истраживања и проучавања које се заснива на егзактним писаним подацима и фотографијама. Самим тим, срж архивске професије чини прикупљање документације из свих доступних извора.  Незамењиви пратиоци овог важног сегмента су њено уређивање, рестаурација, класирање по областима,  чување и адекватна заштита од утицаја различитих фактора евентуалних оштећења. 

Ангажовање сваког стручњака ове области која се заснива на поменутим активностима чији рад у појединим случајевима може трајати годинама, чини немерљиву спону ка истраживачима, историчарима и експертима. Они користећи архивску грађу кроз своја истраживања долазе до драгоцених података и путем објављених дела презентују јавности не само мање знане већ и епохалне чињенице. Да није архивских институција и својеврсног блага које чувају њихови рафови, уз високу стручност и адекватно знање самих архивиста, који су „десна рука“ публициста и корисника поједних фондова, велика је вероватноћна да небројено података од појединачног и општег значаја никада не би угледали светлост јавности.

Ова област довела нас је до др Јасмине Живковић, архивског саветника у Историјском архиву Пожаревац која готово четврт века професионални пут трасира стазом стручног ангажовања на пословима заштите архивске грађе настојећи да унапреди ову делатност како у регионалном тако и националном нивоу.

На Међународној научној конференцији у Бугарској

Како је Живковић доктор наука  на тему из области архивистике, сусрет са њом био је идеална прилика да начинимо својеврсну скицу за портрет особе која је поменути део друштвеног и научног живота учврстила у фокус сопственог професионалног ангажовања не запостављајући добротворни рад као ни сопствену породицу.

– Са сигурношћу могу да кажем како сам још као ученица Пожаревачке гимназије знала да ћу једног дана озбиљно ући како у архивистику, тако и у правне науке и хуманитарни рад.  Наиме, као ђак посебно сам се посветила истраживању историјских догађаја, у њима налазила однос неправде и правде. Као члан „Развитка“ била сам посвећена квалитетној писаној речи из којих су просто искриле доброта и племенитост. То су биле основе да најпре упишем и стекнем диплому Правног факултета Универзитета у Београду, племенита искуства из „Развитка“ одвела су ме у окриље пожаревачког Кола српских сестара, док је историја допринела да начиним значајан искорак и 1998. године професионални пут наставим у Историјском архиву Пожаревац, говори др Јасмина Живковић. 

АРХИВИСТИЧКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА

Рођена и одрасла у Пожаревцу Јасмина је од малих ногу имала подршку посебно мајке и брата, током школовања својих наставника и професора, а потом супруга Зорана и кћери Милице, што јој је давало итекако снажан „ветар у леђа“ да истраје, усавршава се али и данас буде активна како на професионалном, научном и истраживачком,  тако и хуманитарном пољу. 

Поштујући критеријуме и правила службе архивске делатности, у матичној кући,  Историјском архиву Пожаревац,  напредовала до највишег стручног звања: архивског саветника. Спајајући основну делатност са доброчинством, била је део тима који потписује публикацију посвећену Колу српских сестара Пожаревац. На предлог доцента др Арсена Ђуровића који је био ангажован на истом пројекту, убрзо на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду уписује мастер студије које брани 2010. године радом на тему „Заштита архивске грађе ван архива у Браничевском округу“ стичући звање дипломирани историчар – мастер.

– Уз свакодневне активности желим да истакнем ангажовање на издавачким и изложбеним пројектима Историјског архива Пожаревац, као и других установа фокусираних на заштити писаног културног наслеђа. Тако као аутор и покретач потписујем „Школу архивистике“, тематску едукацију за правна лица–ствараоце архивске грађе и документарног материјала са подручја надлежности Историјског архива у Пожаревцу, истиче Живковић која је такође у Архиву осмислила и започела  пројекат „Промотивни дан архива“ у оквиру кога се обавља сабирање архивалија у приватном власништву, са намером промовисања значаја прикупљања грађе из приватних колекција и циљем да се она нађе у Архиву као адекватном месту чувања и заштите. 

Стручним радом и залагањем наше саговорнице у Историјски архив Пожаревца допремљено је и сачувано на десетине архивских фондова односно архивске грађе као сведочанства историје нашег краја. Како у разговору сазнајемо, висок ново ангажовања остварује и као члан Архивистичког друштва Србије, посебно у стручним радним телима из архивске делатности на нивоу Државног архива Србије настојећи да унапреди архивистичку теорију и праксу, те  подигне  углед архивске делатности  у Србији и окружењу.

Ангажујући се на сопственом усавршавању, Јасмина је на Катедри за историју Југославије Одељења за историју Филозофског факултета у Београду под менторством професора др Љубодрага Димића током 2020. године докторирала радом „Заштита архивске грађе савезних органа власти у Југославији, 1945-1991“ који представља прву одбрањену докторску дисертацију из области заштите архивске грађе у Србији.

На додели признање „Златна архива“

Оно по чему се Јасмина Живковић издваја јесте и значајно признање „Златна архива“, које се додељује истакнутим архивистима у Србији за немерљив допринос архивској делатности, из Фонда Александра Арнаутовића, некадашњег директора Државног архива у Србији. На свечаности поводом Дана архива у Србији, ово признање додељено јој је у Државном архиву Србије и представља круну њеног залагања за унапређење архивске науке и праксе.

Научно истраживачки рад

Др Јасмина Живковић је свој досадашњи научно истраживачки рад заокружила са више од 70 самосталних и коауторских радова материјализованих кроз изложбе, каталоге, монографије, филмове… 

Међу њима посебно издваја ауторске: „Коло српских сестара Пожаревац“, „Судство као сегмент српске државности“, „Пожаревачки суд од магистрата до првостепеног суда округа Пожаревачког“, „Пожаревачки магистрат – први нахијски суд у Србији“, „Округ пожаревачки у привреди српске буржоаске државе“, „Територијална подела Пожаревачког (Браничевског) округа“, „Заштита архивске грађе ван архива у Браничевском округу“. Коауторске: „60 година Историјског архива Пожаревац“, „Основна школа Краљ Александар I Пожаревац“, „Пожаревачка гимназија, 1862-2012“,   „Великоградиштанска  гимназија 1879-2019“, „Србија и Браничево у Великом рату“, Србија и Пожаревац у Другом светском рату – окупациона управа, избеглице и просвета“,  као и  два документарна филма: „Године доброте“ и „Нана Боса“. 

СЕСТРЕ ПО КОЛУ ШИРОМ ПЛАНЕТЕ

Посебно драгоцен сегмент у ангажовању Јасмине Живковић је тродеценијски добротворни рад у Колу српских сестара Пожаревац,  чија је председница.

-Од обнове рада 1992. године до данас, Коло је као једно од најзначајнијих женских удружења утемељених у српском грађанству подигло ниво рада на највиши ниво. Пружена је помоћ за више од 1000 сиромашних породица и појединаца, преко 400 породица са троје и више деце, расподељено тоне хуманитарне помоћи, одржана је традиција „Светосавског добротворног бала“, „Ускршњег добротворног дружења“ и „Стишке посне трпезе“, унапређени културно-просветитељски и едукативни програми. Реализовано је више заједничких културних и програма неговања српске традиције и духовности, са сродним организацијама из Србије, Македоније и Републике Српске, истиче Јасмина Живковић која је један од иницијатора оснивања Сабора Кола српских сестара Србије, региона и дијаспоре. У њему се данас налази 67 организација Кола из Србије, Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Републике Српске, Хрватске и дијаспоре.

Слава Кола српских сестара

У овој области Јасмина Живковић посебно истиче сарадњу са општином Грачаница на Косову и Метохији у чијем је средишту подршка деци основних школа поменуте општине. Привржена православљу настоји да и Коло српских сестара остварује константну сарадњу са  Српском православном Црквом, те се програми спроводе под благословом Епископа браничевског Игнатија. Када говори о свом ангажовању у Колу српских сестара, Јасмина истиче да је само прва међу једнакима, јер да није осталих племетиних чланица не би било њеног дугогодишњег успешног рада на челу овог Удружења. 

На крају сусрета и разговора Јасмина Живковић за свој живот и професионално ангажовање вели да су благословени породичном срећом, вером и приврженошћу коренима предака и окружењем. 

Тренуци су јој испуњени радошћу да обавља посао који воли и могућностима да професионалну љубав материјализује кроз дела која дарује Архиву у коме ради и граду Пожаревцу, а која ће остати онима који долазе. Посебним сматра благослов Кола српских сестара који јој пружа посебно богатство јер уз породицу и пријатеље има сестре по Колу широм планете где год живи и делује српски род.  

 Влада Винкић

Comments are closed.