Стицај околности био је такав да наша саговорница први овогодишњи рођендански поклон добије дан раније. Вредан дар уручен 27.марта није био случајан, јер га је по одлуци жирија заслужила бриљирајући у улози Јуле. Реч је о Награди за најбоље глумачко остварење 2. Фестивала глумаца аматера у Кучеву а наша саговорница Драгана Костић Милутиновић освојила ју је као чланица Општинског аматерског позоришта „Бранислав Нушић“ Мало Црниће креирајући поменути лик у представи „Иза божијих леђа“. Ласкаво признање само је једно у низу освојених које се везује за позориште, тако да нас је новинарска радозналост  натерала да лагано расплетемо уметничка нит ове особе и њена сећања вратимо пар деценија у прошлост.

– Прве склоности ка сцени развила сам у вртићу. Са васпитачицом Златаном радили смо „Козу и седам јарића“ где сам играла Маму козу. Код учитеља Радише припремала сам се за такмичења из рецитовања, а код наставнице Радмиле Зорић увек била задужена за конферансу. Као основац ишла сам на такмичења из математике, физике и хемије, освајала прва и друга места, стизала до регионалног нивоа такмичења и била члан више секција, сећа се Драгана Костић Милутиновић која је завршила основну школу као ђак генерације.

Похађајући издвојено одељење основне музичке школе у Малом Црнићу, Драгана отвара нове видике.

-Свирала сам флауту и опредељење за моје будуће занимање било је под јаким утицајем наставница Јелене Винкић и Данијеле Шошкић. По основном и средњем музичком образовању, бројним наступима и такмичењима који су ме везали за поменути инструмент, 2002. године уписујем одсек Опште музичке педагогије на Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу. Студирајући,  развила сам склоност ка методици наставе солфеђа али и хорском певању тако да у то време имам наступе са академским хором који води Каталин Тасић, прича саговорница која је током студија упознала садашњег супруга Мирослава, који је на истом факултету похађао катедру за англистику.

Рођена у пожаревачком породилишту, Драгана је уз старију сестру Јасмину одрастала у малоцрнићкој породици Радише и Миладе Костић. Данас почивши отац радни век је провео у млину где је био главни електричар а током детињства и младости био је глумац и рецитатор. Мајку уметност није привлачила. Обавља посао медицинске сестре у Дому зравља Мало Црниће и ове године одлази у пензију.  Драганина сестра Јасмина са мужем и сином живи у Крагујевцу.

Током 2006. године Драгана и Мирослав скупа долазе у Мало Црниће а запослење добијају у Пожаревцу. Она у Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ а супруг у основној „Краљ Александар I“.

– Предавала сам солфеђо, теорију музике, хор, клавир, упоредни клавир, а једне године и флауту. Уз ангажовања у настави обављала и послове помоћника директора. Посебно сам поносна што су моји ђаци учествовали на Такмичењу младих солфеђиста и у дисциплинама солфеђо, познавање теорије музике и двогласно певање освајали бројне награде. Уједно су наступали на бројним концертима и манифестацијама, прича Костић Милутиновић која је била активан члан колектива када су у питању унапређење наставе и подизање свеукупног квалитета рада школе.

У то време аутор је и реализатор огледних часова, презентација, радионица и предавања. Ангажована и ван наставе руководила је Драмско-рецитаторском секцијом Средње музичке школе. Радо се сећа новогодишњих представа, програма за Светосавске дане, општинских такмичења рецитатора а њена ученица Марија Дражић освојила је друго место на Окружној смотри рецитатора „Песниче народа мог“ у Жагубици. Вредан помена је рад у креативној радионици Urban Stream – “YOUth, speak UP! – isKAŽI svoj Stav!”, када је адаптирала и урадила самосталну драматизацију романа Будимира Нешића и Весне Огњановић „Поздрави неког“. У извођењу комада учествовали су ученици Музичке школе, Пожаревачке гимназије, Економске и Политехничке школе.

Након спроведеног конкурса 2017. године изабрана је за  саветника – спољног сарадника у Министарству просвете као једна од укупно 9 наставника са територије Браничевског и Подунавскаог округа и како каже, на њен професионални развој највише су утицали Зоран Марић и Велиша Јоксимовић.

Активности ван редовних обавеза

Драгана је стално запослена у Министарству просвете – Школска управа Пожаревац и упркос одговорној обавези просветног саветника свакодневно налази времена за слободне активности које је воде у свет уметности. Уз позоришно ангажовање од оснивања је члан пожаревачког камерног хора „Одјек“, била је члан Управног одбора библиотеке „Србољуб Митић“ у Малом Црнићу, од 2015. до 2022. године члан Управног одбора Удружења музичких и балетских педагога Србије а 2021. је именована за члана Уметничког савета „ФЕДРС“-а.

Сарадник је Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања док је за свој рад добила Признање поводом Дана радника у образовању.

ОД КОМПОЗИЦИЈЕ ДО ГЛУМЕ

Драгана у улози Маре у комедији “Др”

Када је о ангажовању у малоцрнићком аматерском позоришту „Бранислав Нушић“ реч, тамо је најпре заиграо супруг Мирослав који је од средњошколских дана похађао драмски студио Абрашевић у Крагујевцу. Драгана је у позориште дошла као неко ко је компоновао музику за дечије представе „Љубав побеђује“, „Капетан Џон Пиплфокс“, „Хилперик“. За овај рад добијала је признања на фестивалима дечијег позоришног стваралаштва у Смедеревској Паланци, Великом Градишту, Убу…

-На једној проби 2009. године зафалио је женски лик, па сам понудила да читам текст и ту остала. Била је то улога Симке у Путујућем позоришту Шопаловић. Уследиле су улоге Анисје у представи „Царство мрака“ Руже у „Урнебесној трагедији“, Рахеле Хет у „Позоришту у Паланци“, Џоане Мекам у водвиљу „Заобићи госпођу Мекам“,  Соје у „Госпођи министарки“, Џени у „Просјачкој опери“, Маре у комедији „Др“, Јуле у комаду „Иза божијих леђа“, набраја Драгана наглашавајући да су на њу као аматера имала посебан утицај два редитеља: Невена Ракочевић и Дејан Цицмиловић.

Током 2022. године долази у Аматерско позориште „Миливоје Живановић“ Пожаревац где у представи „Сан летње ноћи“ игра Титанију а потом у комаду „Нормалан а луд“ лик Драге.

На сцени са супругом Мирославом

Ћуте бар пола сата

– Како су „Др“ и „Иза божијих леђа“ дијаметрално супротна Нушићева дела, рад на „Доктору“ био је бескрајно забаван. Но, припремајући „Божија леђа“ осећали смо невероватну емотивну тежину. Тако смо након сваке пробе Валентино Ољача, мој супруг Мирослав и ја после сваке пробе морали ћутећи да одседимо најмање пола сата, док не изађемо из ликова, вели Драгана коју су колеге из комедије „Др“ прозвале „Шаптач на сцени“ јер је изговарала сваку реплику коју би неко заборавио.

И ЋЕРКЕ РОДИТЕЉСКИМ СТОПАМА

– Колеге глумци у мом животу имају посебно место. Различити по годинама, образовању, искуству, пословима, окупљени  смо  око истог циља и љубави из којих су се родила трајна пријатељства. На колегу у позоришту мораш да се ослониш, да му верујеш, да са њим имаш „хемију“ а мој најдражи партнер у позоришту и највећа подршка у животу је супруг Мирослав. Имамо срећу да гајимо исту страст ка сцени, осим што смо заједно у позоришту, скупа наступамо и у хору „Одјек“, вели Драгана истичући да су љубав ка уметности пренели и на ћерке:

– Старија Митра похађа школицу глуме код Невене Ракочевић у Малом Црнићу, код учитељице Бине иде на драмску секцију. Прошле године освојила је друго место на Општинском такмичењу из рецитовања, а играла је са нама у представи „Др“. Црнићко позориште са поменутом комедијом ускоро путује у Швајцарску и тада ће се у улози девојчице Ленке опробати млађа ћерка Хана, која још нема 5 година, каже Драгана Костић Милутиновић и закључује:

-Чињеница је да уметност и културу треба неговати и промовисати као нешто вредно и трајно. Тешко је привући младе људе јер се чини да су они одрастајући у дигиталној ери преплављени непожељним садржајима, брзим информацијама, кратким снимцима који не могу да пробуде емоције. Зато је на нама родитељима, на нама радницима у образовању, на нама који смо у култури да изнађемо начин корачања са временом којим се не губе поменуте вредности.

Влада Винкић

Share.
Leave A Reply

Skip to content