Тиха и ненаметљива Драганa Младеновић већ трећу деценију као наставник хармонике и камерне музике посвећена је ученицима музичке школе „Стеван Мокрањац“.
– Док су моје вршњакиње углавном желеле да једног дана постану учитељице, васпитачице, медицинске сестре, ја сам једноставно знала да ће моје животно опредељење бити музика. Многима би деловало логично да сам као девојчица маштала да постанем апотекарка или да радим канцеларијски посао, јер је тата дипломирани фармацеут а мама дипломирани економиста, али ја сам своју идеју испоштовала до краја. У мом случају жеља и усмерење имали су један природан и логичан ток јер сам уз музику одрастала и заволела је од раног детињства. Наиме, мој деда Мирослав је као учитељ имао обавезу да познаје музицирање на неком инструменту. То је била виолина и њом ме је често увесељавао и учио дечијим као и старим народним песмама. Са друге стране бака Мирјана сјајно је свирала хармонику и звуком овог инструмента привлачила моју пажњу посебно у тренуцима када ме је чувала док су родитељи имали обавезе. Очигледно да је хармоника наспрам виолине оставила много снажнији утисак на мене јер када сам паралелно са школом „Доситеј Обадовић“ уписала и основну музучку школу „Стеван Мокрањац“ овај инструмент је био не само први него и једини у мом опредељењу, сећа се Драгана.
Одрастајући у Југовићевој улици нашој саговорници нису биле стране игре са друштвом из окружења, али не у мери каквој би је ми замислили у то време. Током летњих дана оаза за јурњаву по околним сокацима а зими идеална за санкање низ стрмину која природно краси овај део Пожаревца Драгани нису пружали посебно задовољство. Како каже: из два разлога. Први да су у окружењу живела или много млађа или пак много старија деца са којом генерацијски често није могла да уклопи. Други да јој је хармоника пружала исту, ако не и већу радост, занимацију, обавезу и нова сазнања.
На питање да ли је тада међу вршњацима било „тајних обожаватеља“ који су долазили крај кућевне ограде да слушају мелодије настале под диркама њене хармнике није знала да нам одговори јер никада на то није гледала или проверавала. Но са поносом истиче:
-Основну и средњу музичку школу завршила сам у класама професора Драгане Станковић, Босиљке Крстић Јанкех и Мирослава Јанкеха. Данас када сагледам њихов однос према ученицима, начин како преносе знање и вештину музицирања утврдила сам како је у њима пламтало несебично залагање да ђак крене стазама свог учитеља. Те основе дале су ми вишеструки ветар у леђа: да наставим школовање у овом смеру, сама постанем музички педагог и држим се њихових пажљиво осмишљених тактика којима су из дана у дан слали велику енергију младим музичарима који су тек на почетку каријере, искрена је Драгана Младеновић.
Драгана је рођена 1978. године у Пожаревцу у породици мајке Славице и оца Драгана Голубовића где је одрастала са братом Иваном. Отац је по струци дипломирани фармацеут, мајка дипломирани економиста а брат медицински техничар.
УКРАЈИНСКЕ ГОДИНЕ
Чињеница да у време када је Драгана одлучила да своје музичко знање усаврши на неком од факутета у ближем окружењу, адекватне и квалитетне институције на каквој је желела да студира није било. У избору су биле академије у иностранству те се одлучује за Одесу у Украјини.
– Одеса је предиван град на обали Црног мора и најважнија лука у Украјини. Красе је изванредна дела архитектуре као што су огромне Потeмкинове степенице преознатљиве широм света првенствено захваљујући филму Сергеја Ајзенштајна „Оклопњача Потемкин“, свакако једна од најлепших градитељских дела у Европи – зграда Опере и балета, затим Градска кућа…. Саставни део Одесе су велики пажљиво одржавани паркови, прелепе плаже као и очаравајућа природа која заокружује целину. Речју, град који ме је инспирисао да се још у још већој мери посветим музици, говори нам Драгана Младеновић која у овом окружењу уписује и студира Државну музичку академију „А. В. Нежданова”.
-Како сам у дотадашњем школовању учила енглески језик, није било једноставно да будуће знање стичем на језику који је за мене био непознаница – руском. Но, то је трајало првих месеци док нисам савладала основе а потом је све ишло на најбољи могући начин. Уклопила сам се у средину, стекла пријатеље и имала сјајне педагоге. Била сам у класи професора Владимира Мурзе и у Одеси завршила мастер студије са просечном оценом 10. Увек је драго сетити се Мурзе који је истакнути украјински професор и извођач на хармоници. Уз чињеницу да је врстан педагог од је и један од водећих извођача, лауреат је небројено међународних такмичења, солиста Регионалне филхармоније у Одеси. Концертне наступе имао је у многим светским престоницама а значајна чињеница је да је Нoсилaц пoчaснoг звaњa „Зaслужни умeтник Укрajинe“.
Након школовања Драгана се враћа у земљу и у родном Пожаревцу посвећује струци: запослила се у музичкој школи „Стеван Мокрањац“ где као наставник хармонике и камерне музике и данас преноси знање млађима. У овој образовној институцији у којој ради безмало четврт века шеф је Стручног већа хармонике.
Преко 90 награда за Драганине ђаке
На републичким и међународним такмичењима ученици Драгане Младеновић до данас су освојили преко 90 награда, док је она 2012. године на Међународном такмичењу „Дани хармонике“ у Бијељини понела признање за најуспешнијег наставника.
У протеклој школској години њен ученик Тадија Живановић освојио је прво место у Инзбруку на Отвореном првенству Аустрије, прву награду – друго место на онлајн Светском трофеју и друго место на Светском трофеју у Француској.
Обележавање Дана просветних радника у Пожаревцу прилика је да се фокус јавности усмери на суграђане који својим професионалним опредељењем усмеравају младе да једног дана остваре сопствене снове и постану успешни у стручном, али и личном животу. Крајем 2025.године једном броју пожаревачких васпитача, учитеља и наставника традиционално су додељене награде за изузетне резултате у васпитно образовном раду а међу именима која предано усмеравају ученике у будућност сада је записано и име Драгане Младеновић.
ТАКМИЧЕЊА КАО ЗНАЧАЈАН ПЕДАГОШКИ СЕГМЕНТ
– Не запостављајући основу предмета које предајем у први план стављам учешће ученика на такмичењима. Наиме, уз немерљив значај самим ђацима овакви наступи веома су корисни и за стручно усавршавање наставника јер долази до сарадње са врхунским светским извођачима и истакнутим професорима. То је иделана прилика за размену мишљења, искустава, литературе… Такмичења ученика припремају се током читаве школске године па и током распуста. Готово филигрански рад са децом доприноси да се тако са љубављу граде и негују упорност, дисциплина, самопоуздање и музичке способности а посвећен рад ученика и наставника доноси резултате, испричала нам је Драгана која неколицину својих ученика увелико припрема за једно значајно светско такмичење које ће се одржати наредне године.
Уз чињеницу да је као ђак и студент Драгана Младеновић и сама била учесник бројних надметања, вреди истаћи како је годинама активна у оквиру стручних семинара и да је низ година уназад члан жирија најпрестижнијих међународних такмичења. Учествовала је у раду жирија на такмичењима у Србији, Аустрији , БиХ, затим на Купу Европе, избору представника БиХ за Светски куп, на онлајн Светском трофеју…
Неизоставан део ангажовања наше саговорнице су наступи. Као солиста и члан камерних састава музицирале је како у земљи тако и у иностранству. Радо се сећа наступа у оквиру пожаревачког ансамбла „Нови звучни талас“ који је изводио класичну, танго и разноврсну популарну музику.
-Стицајем околности, животних обавеза и смени генерација „Нови звучни талас“ трентуно не наступа, али се већина нас нада тренутку поновног окупљања, састављања новог репертоара, будућих концерата, са оптимизмом каже Драгана.
Неумитну чињеницу да нашу саговорницу највећи део досадашњег живота окупира музика допуњавамо податком да се музичком уметношћу заправо бави цела породица Младеновић. Супруг Иван је професор хармонике. Он је на Факултету уметности поред Одсека за хармонику завршио и Смер за музичку педагогију. Њихова деца, Ива и Лука такође воле и баве се музиком. Ћерка Ива је студент друге године на Одсеку за соло певање а Лука је ученик четвртог разреда Средње музичке школе и свира виолину.
Ово сазнање алудирало је да наш сусрет окончамо предлогом оснивања породичног квартета.
-Ништа није немогуће. Музика спаја континенте и народе а како не би још више зближила једну породицу, закључује Драгана Младеновић.
Д.В.