Пиџама
Аутор: Саша Стојадиновић
Пишем ову реченицу још увек не знајући који ћу моменат из света око себе да вам препричам.
Све се, ево, надам да ћу се нечега већ сетити. Кажу да се најбоље ствари у животу дешавају изненада, када им се најмање надате и ја се сада, ево надам, да ће ми се током писања издвојити нешто достојно пажње оних који читају.
Ево, јесте.
У догађају који ми, ето, управо паде на памет да опишем, удружиле су се две изреке.
Она, већ поменута, о најбољим стварима које долазе без најаве и она народна мудрост која гласи „ко зна зашто је то добро”.
Ова друга изрека ми је одувек била одличан одбрамбени механизам. Заправо, када мало боље размислим, она је прави симбол оптимизма и главни разлог који вас тера да после неке лоше епизоде у животу натерате себе да сутра ујутру поново устанете из кревета.
Поломите руку – „ко зна зашто је то добро”.
Мада је тешко пронаћи добру ствар у томе, није немогуће. На пример, ко вам може гарантовати да ортопед који ће вас примити или медицинска сестра која ће вам ставити гипс, нису ваше сродне душе које не би упознали да нисте пали тога дана низ степенице.
Сасвим логично, а када се замислите није ни мала шанса да се обистини овај сценарио. На овом свету има баш лепог медицинског особља, као и стрмог степеништа.
Дакле, догађај који је главна звезда ове приче резултат је споја те две изреке – „најбоље ствари у животу долазе изненада” и „ко зна зашто је то добро”.
Имам ја и за прву изреку много примера, али сам сигуран да примера за њу никоме не недостају.
Ево најпре супротног случаја изреке „најбоље ствари у животу долазе изненада”.
Колико пута се сваком од нас догодило да жељно ишчекујемо неку прославу, уверени да нас незабораван провод не може заобићи.
Све је ту, купили смо и прави поклон коме ће се слављеник баш обрадовати, после дијете одело нам савршено стоји, седимо за столом где су људи који нам пријају, музичари су врхунски, али нешто се ипак изјаловило.
Поклон вам је испао из руке док сте га предавали и чуло се оно „цангр”, затим, док сте плесали спале су вам панталоне јер сте са дијетом ипак претерали, а за вашим столом додали су још једну столицу и то баш за непрежаљену симпатију ваше супруге из периода док су ишли у средњу школу. Поврх свега су и музичари, по налогу кума, свирали то вече десетину пута песму коју не подносите.
Супротно томе, било је и вечери када сте већ обукли пиџаму јер сутра радите прву смену, па добијете позив за излазак на чашћавање од пријатеља који је купио ауто.
Не желећи да му баксузирате, иако вам се не одлази, ипак облачите панталоне и чврсто обећате себи да идете на „само једну”.
Затим, пар сати и неколико чашица касније, приметите у огледалу тоалета у кафани како имате још два брата близанца којима се, као и вама, очи сјаје и неконтролисано се смеју, срећни. Одлично се проводите, а у друштву у коме се налазите је и ваша стара девојка из средње школе. Заправо, нимало не изгледа старо и сећа се многих детаља које сте ви заборавили из ваше некадашње романсе.
Док је слушате, приметите да се и њој, као и вашој браћи из огледала очи сијају. Иако верни, импонује вам.
Тада помислите да сте ово вече могли дочекати у пиџами па кажете себи – „најбоље ствари у животу се догађају када им се најмање надате”.
Прича коју сам намерио да вам испричам, када боље размислим, није сада толико ни битна.
Колико год да је та прича интересантна, не би по поуци могла да победи ове две изреке које описах.
Када би ме питали за заповести срећног живота, кога чине и лепи и тешки тренуци, препоручио бих да се никада не сметну са ума две ствари.
Прва је да нико не зна зашто је нешто садашње лоше добро за нешто будуће лепо. Друга је, да то будуће лепо долази често када му се најмање надате.
На крају крајева, пиџама вам никуда неће побећи.