Друштвo Словенаца у Костолцу: О прожимању језика, културе и обичаја

У Костолцу је завршено прво полугодиште наставе једанаесте школе словеначког језика. Настава се одржава у Огранку Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ у Костолцу.

Костолац је, као што је познато, мултикултурална заједница у којој живи већа заједеница људи словеначког порекла и у коме постоји Огранак Друштва „Сава“. Школу словеначког језика финансира Министарство образовања Републике Словеније и беплатна је за све полазнике.

На крају овог полугодишта, Саша Радић, председник Удружења Словенаца у Костолцу, наводи:

– Настава се одвија сваке среде у две групе, за почетнике и старије групе. Наставу словеначкoг држи учитељица Лена Вастл Врачевић. У Костолцу већ једанесту годину постоји настава словеначког језика коју похађају чланови Друштва „Сава” из Костолца.

Кроз школу се ученици упознају и са догађајима које се организују у Друштву „Сава“ које има огранке у више градова Србије, каже Радић и додаје:

– Поред учења језика, у школи се учи и о словеначкој култури, обичајима и традицији. Сваке године јавља се све већи број заинтересиваних за учење словеначког језика из разлога што желе да студирају у Словенији или да науче језик својих предака.

Интензивирање активности

Словенце у Браничевском округу представља Саша Радић, председник Извршног одбора Националног савета словеначке националне мањине у Србији и председник костолачког Огранка Друштва „Сава“ из Београда.

У даљем раду, Радић најављује проширивање домета неких од манифестација у организацији словеначке заједнице, још интензивнију сарадњу са релевантним установама и истиче значај објављивања података од значаја за јаснију слику о Словенцима у Србији.

ВАЖАН ДЕО СРПСКЕ КУЛТУРНЕ ИСТОРИЈЕ И САДАШЊОСТИ

Важан део Словенаца и њихова дела постали су део српске историје, културе, уметности, образовања. Препознатљиви су као једна од најорганизованијих заједница. Негују узајамну сарадњу и блискост са Словенијом, земљом из које потичу коренима и Србијом у којој живе.

Упркос опадању бројности, њихов допринос није умањен. Годинама уназад трају еминентне манифестације попут „Дани словеначког филма”,  „Прешернови дани”, као и међународни научни часопис „Словеника”. Иза овог часописа стоји Национални савет Словенаца у Србији и Универзитет у Београду:

– Словенци у Србији негују догађаје у култури, којима осим што се промовише словеначка култура, такође се актуелизује блиска веза између српске и словеначке културе и уметности. Посебни догађај те врсте је манифестација Дани словеначког филма, за коју постоји интересовање да се оствари и у пожаревачком крају, каже Саша Радић и додаје:

– Пројекат „Дани Словеначког филма“ од великог је значаја за словеначку заједницу у Србији. Аутор је прослављени редитељ Драгомир Зупанц. Манифестација се одржава већ  десетак година у већим градовима Србије, у Београду, Нишу, Новом Саду, Смедереву, Панчеву, Kовину, Вршцу и Бору. Окупља значајан број глумаца, редитеља, стручне и шире јавности. На репертоару су најбоља остварења словеначке филмске продукције.

Учитељица словеначког језика, Лана Вастл Врачевић, потврђује значај фестивала не само за словеначку националну мањину у Србији већ и читаву културну јавност: 

– Друштво „Сава“ приређује Фестивал словенског филма. Организује се већ десет година. Летос су посебно дали фестивалу на значају што је потврдило присуство у Београду словеначке министарке за културу, Асте Врећко. Оваква манифестација и фестивал који се одржава у Србији, сигурно има пуно значаја, јер је то део словеначке  културе новог, савременог словеначког филма.

О потреби да се пре свега, савлада словеначки као језик по пореклу, каже: 

– Наравно и језик који овде учи словеначка  мањина је врло битан, језик је тај који гради народ. Српски и словеначки су блиски, али пошто ипак нису исти, велика је вредност да се негује, јер када живиш са језиком окружења који је снажнији, матерњи се брзо заборавља. Кроз језик стварамо заједничко сећање.

Д. Деурић