Посматрајући период од појаве епидемије коронавируса у Србији, прелазак на виртуелну наставу и, како се испоставило, многе месеце изгубљене за стварање успомена из основне или средње школе, као да је гурнуло у други план некада генерално важећу изреку „Од колевке, па до гроба – најлепше је ђачко доба“. Није то био случај само у Србији, али током претходних „корона година“, приоритет сваке државе био да се обезбеди континуитет образовног процеса, а не да се осигура квалитет образовања у том процесу.
Присутни су још неки проблеми са којима се данас сусрећу ученици у нашој земљи, а из дана у дан, тај број је све већи.
Било је бројних спекулација о укидању пријемних испита за факултете и увођење државне матуре као јединог услова за упис, а сада су све веће шансе да ће се будући бруцоши срести са оваквим начином оцене средњошколских знања и полагања државне матуре 2024. године.
Ова тема је најактуелнија међу средњошколцима откада се појавило саопштење Министарства просвете, науке и технолошког развоја у којем се наводи да ће се „у циљу унапређења квалитета образовања, увођењем државне матуре ускладити и услови уписа на високошколске установе почев од школске 2024/25. године“.
С тим у вези, високошколске установе су дужне да своје предлоге за начин вредновања ученичких постигнућа у средњем образовању за потребе рангирања студената за упис на студије у школској 2024/25. године – објаве на сајту факултета.
Kако ће овакав вид уписа утицати на високошколске установе и које су предности и мане за будуће бруцоше?
Многи факултети су изразили неслагање и образложили своје аргументе зашто не желе да се систем мења. С друге стране, у многим средњим школама оценили су да се на овај начин „иде у корак са развијеним земљама и по модерном систему“.
Након (за многе две године) комбиноване наставе, све чешћи су проблеми недовољног знања и поготово разумевања и функционалне писмености деце, ученика и будућих студента, због чега многи сматрају да државна матура не би била довољна за оцену знања као услова уписа међу академске грађане. Многи факултети се позивају на аутономију коју им гарантује Закон о високом образовању и сматрају да сами треба да одређују правила студирања и услове уписа. Они истичу да Закон предвиђа да „прописивање услова, проверу испуњености услова и рангирање кандидата врше само и искључиво факултети“.
Забуну је изазвала и недавна најава Бранка Ружића, министра просвете, да ће „компромис бити решење да се полаже државна матура, али да факултети који сматрају да додатно треба тестирати студенте, организују тестове посебних склоности, иако је пре два месеца изјавио да је намера Министарства да ученици полажу јединствен тест, који би истовремено био и сертификат о завршеној средњој школи и улазница на студије.
„Дакле, нема паралелизама, нема потребе да оптерећујемо децу и пријемним и државном матуром. То је наша намера, а видећемо да ли ћемо дотле стићи“, рекао је тада министар.
Многи сматрају да ће матура у великој мери изгубити на значају самом чињеницом да се високошколске установе могу определити на додатне провере знања које, према незваничним информацијама, не би требало да садрже питања из градива које „покрива“ матура. Мишљења ђака на тему избора пријемни испит на факултету или државна матура су подељена.
„Моје мишљење је да нама, средњошколцима, укидање пријемних испита ништа не би значајно олакшало, с обзиром да сви факултети имају право на увођење додатних тестова способности и знања“, истиче Јована, ученица краљевачке Гимназије.
Марко из Електро-саобраћајно техничке школе „Никола Тесла“ у Kраљеву каже да је њему свеједно, јер сматра да свако треба да учи да усвоји довољно знања, а на који начин ће их неко оцењивати – мање је важно.
ПИЛОТИРАЊЕ ДРЖАВНЕ МАТУРЕ
Пре полагања, или завршног испита, или матуре, ученици ће имати пробна теситрања, односно „пилотирања“. Прво пилотирање нису спроводиле све школе, већ само 101 школа колико их је изабрало Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Овим одабиром, прво пилотирање је полагало око 4.500 ученика крајем октобра 2020. године. Друго пилотирање је од 4. до 8. априла, али планирана су још два пилотирања ако крене спровођење државне матуре догодине.
Према оцени Министарства просвете науке и технолошког развоја, знања ученика нису свуда једнако вреднована, због чега средње школе не могу да се пореде. Осим тога, високошколске установе углавном немају поверења у резултате матурских испита, а ученици сматрају да ће морати да издвоје додатно време и новац како би полагали и матуру, и пријемне испите. Припреме за пријемни испит на факултетима, према незваничним истраживањима, могу да коштају и до 1.000 евра, а школарина на неким факултетима више је од 2.000 евра.
Пет факултета Универзитета у Београду предложило је повећање школарина (међу којима је и Архитектонски факултет са повећањем на 300.000 динара за студенте који нису на буџету), па ће и студирање мимо буџета бити – све скупље,.
Према најновијим информацијама, седам факултета Универзитета у Београду одлучило се на додатну проверу знања поред државне матуре за упис 2024. године. Остала 24 факултета, међу којима је и Правни факултет, определили су се да једини услов за упис 2024. године буде државна матура.
ОДЛУKЕ ФАKУЛТЕТА
Будући бруцоши ће се срести са великим променама у школској 2024/25. години, али ће критеријум за упис на Медицински, Стоматолошки, Ветеринарски, Електротехнички, Архитектонски, Саобраћајни и ДИФ остати непромењен. Поменути факултети су се изјаснили поводом увођења државне матуре као јединог услова за упис и донели одлуку да ће за упис на њих бити потребна додатна провера знања за студенте.
За уметничке школе предвиђено је да се полаже, осим српског језика и тест из стручног предмета и завршни уметнички рад. Ученици средњих техничких школа, поред теста из српског језика и математике, полагаће и стручни испит. Након тога конкурисаће на жељени факултет, а уз сведочанство прилагаће и уверење о положеној државној матури и оствареним резултатима.
НЕЋЕМО МАТУРУ
Протест средњошколаца против увођења државне матуре одржан је 27. марта када су ученици окупили на Цветном тргу, а потом прошетали до Министарства просвете у Немањиној улици где су предали петицију са више од 25. 000 потписа.
Незадовољни средњошколци окупили су се испред неформалног удружења „И ми се питамо“ са жељом да искажу неслагање са најављеним начином уписа на високошколске установе у 2024. години. Они су истакли да имају неформалну подршку својих професора, а да су у неким гимназијама имали и скраћене часове због скупа који је одржан тог дана.
Први захтев средњошколаца је да добију одговоре на велики број питања у вези са државном матуром и њеном имплементацијом којег, како су навели, још нема, иако је законски рок за те одговоре био 31. август прошле године.
Напомињемо да је сајт Пројекта државне матуре угашен, с обзиром да је пројекат завршен, тако да будући ученици који ће се први срести са оваквим начином полагања државне матуре немају информацију ни који је доњи праг за пролаз.
Након што су представници средњошколаца предали своју петицију, Милош Благојевић, помоћник министра за средње образовање изјавио је да је договорен састанак на којем ће представници студената имати довољно времена да изнесу образложења о, по њима, највећим недостацима пројекта државне матуре као услова за упис на факултете.
Петицију можете пронаћи на линку
https://www.peticije.online/peticija_protiv_dravne_mature
Ауторка: Уна Дабић
“Пројекат се реализује у оквиру Програма малих медијских грантова који финансира Амбасада САД а администрира Медиа и Реформ Центар Ниш. Ставови, мишљења и закључци изнесени у пројекту нужно не изражавају ставове МРЦН и Амбасаде САД већ искључиво аутора.“