ОД ВЛАШКОГ ГОВОРА ДО ВЛАШКОГ ПИСМА
Стандардизације влашког језика од немерљивог је значаја за влашку заједницу, јер је тиме ова заједница добила званично признат сопствени језик, који представља једно од најбитнијих обележја народа.
– Поред културе, традиције, етничких особености, језик и писмо дефинишу идентитет једне заједнице, једног народа. За мене лично, то је резултат дуге борбе за идентитет влашке заједнице, који је уродио победом. Посебно сам поносан што сам и сам дао бар некакав допринос у том процесу, наглашава Драган Андрејевић, публициста, ликовни критичар, сликар и уметнички фотограф, који је у процесу стандардизације влашког језика учествовао од самог почетка.
Кроз његову причу сазнајемо који су основни пориви и исходи, и, изнад свега, колико је тешко сачувати специфичности идентитета у овдашња времена. Управо зато је окончање стандардизације прекретни, историјски тренутак.
ИЗАЗОВИ
Наш саговорник рођен је у породици у којој се говорило искључиво српски, тако да његов матерњи језик и није влашки. Кључну улогу имало је време проведено са бакама:
– Рођен сам у Неготину и у мојој се породици говорило српски. Међутим, од најмлађих дана, од моје друге године, родитељи су ме веома често слали на чување мојим бабама у селу Радујевцу. Оне нису знале српски, те сам спонтано научио влашки, сећа се Андрејевић.
Док су баке биле живе, он је комуницирао на влашком, али, након што је последња преминула 1974. године, више није имао прилике за то. Све до 2009. године:
– Данас се и на селу, у породици, деца уче српском језику. Веома се мало комуницира на влашком. Некада је постојао и такозвани „приправни“ разред, пред полазак у основну школу, како би најмлађи научили српски. Данас за тим не постоји потреба. Веома велики број деце рађа се и у иностранству, где су им родитељи на привременом раду, па имају тешкоће и са учењем српског, а за влшким језиком ни не постоји потреба. У том смислу је значај предмета „Влашки говор са елементима националне културе“ од велике важности како би се влашки језик, али и обичаји, култура и традиција, преносили младима и сачували од заборава, наглашава Андрејевић и додаје:
– Своје дете сам уписао у Основну школу у Кобишници, код врсног педагога и изузетне учитељице мр Даниеле Пејчић, тако да је похађала и наставу на влашком и прилично га савладала. Чак је писала и неке песмице на влашком, које чујем да ће бити уврштене у радне листове за предмет „Влашки језик“.
Задаци који предстоје
– Стандардизација је завшена, али пред Националним саветом је веома тежак и напоран задатак, да се влашки језик имплементира као службени у разним сферама јавног деловања, онако како је законским прописима предвиђено. Између осталог, мислим на двојезичне натписе у насељеним местима, али, пре свега, на богослужење на влашком језику у Српској православној цркви. То је, иначе, процес који смо већ привели крају и мислим да постоје позитивни сигнали и од црквених власти, наглашава Драган Андрејевић, публициста, ликовни критичар, сликар и уметнички фотограф.
– Након четвртог разреда пребацио сам је у школу у Неготину. Сада је седми разред, али овде нема наставе на влашком. Моја супруга није Влахиња, тако да ни у кући не причамо влашки. Али детету ће остати урезано негде у памћењу порекло, нешто од језика, од културе, корена које вуче.
Овакве или мање – више сличне приче, које често чујемо дружећи се са сународницима влашког порекла, јасно сведоче о томе колико је све теже сачувати идентитет који је мањински и специфичнији, па је отуда и лакше разумети борбу и упорност у одбрани сопственог етницитета.
ПРЕКРЕТНИЦА
Влашка заједница једна је од најкасније признатих националних мањина, на основу Закона о заштити права и слобода националних мањина из 2002. године. Наш саговорник као прекретницу види прве непосредне изборе за Национални савет Влаха, одржане 2010. године.
– До тада се избор вршио електорским путем и тадашњи Савет је за званични језик Влаха прогласио румунски. Отуда је први корак новоизабраног Савета био да анулира одлуке претходног сазива, односно, да за матерњи језик Влаха дефинише влашки. Потом је Одбор за службену употребу језика и писма, чији је председник био Синиша Челојевић и уз њега чланови Драгослав Зајкесковић и Љубиша Ницуловић, донео Одлуку о влашком писму у ћириличној и латиничној варијанти. Национални савет Влаха организовао је две трибине о креирању влашког писма, па и могућој стандардизацији влашког језика. Ту су изнета многа размишљања и предлози. Циљ је био да се призна језик Влашке заједнице. Дакле, језик који Власи користе кроз историју од готово 2.000 година, али не и у писаној форми, мада је било неких покушаја и докумената и раније, коришћењем старословенског писма и српског писма, као и појединачних верзија влашког писма, као што су „Пауница“ Пауна Дурлића или „Влахољица“ Љубише Ницуловића.
Влашка тастатура
Убрзо након што је 2012. године, у Националном савету Влаха, усвојено влашко писмо, Драган Андрејевић је програмирао такозвану „влашку тастатуру“. Отада се усвојено писмо користи и у савременим средствима комуникација.
– У то време, био сам члан Удружења „Гергина“ из Неготина, које је преузело на себе задатак израде влашког писма. Тада сам позвао у тим за израду писма, поред Љубише Ницуловића, и Слободана Голубовића и Часлава Радукановића, врсне познаваоце влашког језика. Предложена латинична варијанта Слободана Голубовића прихваћена је без замерки, док смо се око ћириличне варијанте мало више помучили. На крају, усвојени су моји предлози за три словна знака, карактеристична за хомољско – браничевско наречје.
– Битно је напоменути да је основа влашког писма заправо српска (Вукова) азбука, позната Власима кроз систем образовања, којој је придодато још пет словних знакова за карактеристичне гласове у влашком језику.
У оквиру Националног савета влашке националнемањине, влашко писмо је усвојено 24. јануара 2012. године.
– За прво издање на влашком језику и писму обратио сам се Националном савету, који је за ту намену одобрио средства. Радило се о књижици „Говорим влашки“, аутора Слободана Голубовића, српско – влашко пригодно издање, са изразима у пригодним ситуацијама преведеним на влашки. За средства која су одобрена, штампали смо још два издања, бојанку са песмицама на влашком, као и књигу шаљивих прича са ЦД-ом „Елвис алу Чобану“. Тако је почела издавачка делатност на влашком језику, истиче Драган Андрејевић и наставља:
– Након тога, написао сам пројекат којим смо конкурисали код Фондације за отворено друштво (2013) и добили значајна средства за имплементацију влашког језика у систем образовања Републике Србије. У оквиру тог пројекта наставили смо са издавачком делатношћу: „Уџбеник за први разред“, ауторке Милене Голубовић, „Басне на влашком језику“, „Граматика влашког језика“, аутора Надице Јовановић, „Влашко – српски речник“, аутора ДПасујонија… Кроз образовне семинаре оспособили смо 64 предавача за процес наставе, који је тада кренуо у неколико школа као пилот програм, а следеће године, као изборни предмет.
Нематеријално културно добро
– Основни циљ стандардизације није и не сме бити стварање једног „књижевног“ језика којим би сви Власи са ових простора, говорили и писали по једном обрасцу. Циљ је очување свих дијалеката, онаквих каквим припадници влашке заједнице говоре у свом крају. То је културно богатство огледано у различитостима, истиче Драган Андрејевић и додаје:
– Свакога дана у свету нестане по један језик. Наш циљ је да се влашки језик очува, записује, спаси од нестанка. Рецимо, влашки језик Жејанских Влаха у Хрватској стављен је под заштиту УНЕСКО, као нематеријално културно добро.
– Ја сам започео процес да и наш влашки језик у Србији буде стављен на листу заштићених нематеријалних кутурних добара и требало би тај процес наставити, наравно, ангажовањем нових стручних снага, под окриљем Националног савета влашке националне мањине.
– Тиме су створени и услови за стандардизацију влашког језика, те сам као члан Националног савета Влаха, 2015. године поднео Одлуку о стандардизацији влашког језика, која је једногласно усвојена и објављена у Службеном гласнику Републике Србије. Имали смо тада већ тридесетак издања на влашком, граматику, речник…
– Међутим, тада је тумачено да та Одлука заправо значи почетак стандардизације, иако јасно пише да Одлука ступа на снагу даном доношења. Сматрам да у суштини није постојала политичка подршка Србије. Тек наредни сазив Националног савета Влаха, пре свега захваљујући председнику Новици Јаношевићу, пресекао је колебања и неодлучност и донео коначну Одлуку о нормирању влашког језика 14. октобра 2022. године. До тада је евидентирано и систематизовано више од седамдесет издања на влашком језику, закључио је наш саговорник.
ПРЕВЕДЕНО НА ВЛАШКИ
Дй ла вуорбă влахилор пйнă ла скрису влахилор
Дабја пйн ла идентитјет
Влахи ау марје фајдă дйн стандардизацйја љимби, кă ку аја а добйнђит алуор љимбă, карје је о аратарја лу о лумње.
– Прйнга културă, традицйје, љимба шй скрису дефинисăск йдентитјету лу о лумње. Дй миње, аја је у ш́уава ш́е а вењит ку марје шй лунг лукру ла йдентитјету влахилор, дйн карје а јешйт ку разбјалă. Мајкусамă мйс марос кй шй јо ам фуост йн аăла процјес, спуње Драган Андрејевић, публицисту, критиш́иарј дй сљикујиту, сљикарју шй фотографу дй умјетност, карје йн процјесу лу стандардизацйје а фуост дй кйнд је апукатă.
Прйн алуј повастă ној аудзйм карје йс поривурји шй исходурљи, шй кйт је дй грију сй сă пазаскă идентитјету йн аста вријамје. Прйнту аја је гаћиту лу стандардизацйје ун момјент йн јисторије.
МОТИВУ
Ануостру суворбиторју је факут йн касă унђе са ворбит нума сйрбјашће, шй алуј љимба муми нује љимба влахилор. Дй јиал а фуост бунă вријамја карје а фуост ку бабиљи:
-Мис факут йн Њигоћин шй йн касă са ворбит сйрбјашће. Нума, дй кйн ам фуост мулт мик, дй ла ану адуоља амјеу, паринцй ђијас ма дат ла бабј сй ма пазаскă йн сату Радујевăц. Јиаље ну ашћут сйрбјашће, шй јо аша ам йнвацат љимба влахилор, йј дйа йн гйнд лу Андрејевић.
Лукру карје ње ашћаптă
-Стандардизацйја је гаћитă, ама йнаинћа лу Савјету влахилор је гријау лукру , трйабује љимба влахилор сă туње йн службă йн туаће сферурј дй лукрамйнт, аша кум је ку закуону рйндујит. Йнтрă туаће, гинђеск ла скрисуорј прă дуавă љимбе йн саће шй орашурј, ама, йнаинћа лу туаће ла службă йн Бесăрикă сйрбилор алу православц прă љимба влахилор. Аја је ун процјес карје аж́унс мăјдо ла кйпатйњ шй гинђеск кă јиастă йнцăљес шй дй кйтрă бесăрикă, спуње Драган Андрејевић, публицистă, критиш́иарј дй сљикујиту, сљикарј шй фотограф уметностулуј.
Пйнă кйнд а фуост бабиљи виј, јо а ворбјит прă љимба влахилор, нума кйнд а дйпроурмă а мурјит йн 1974. ан, јо ну ам фуост йн ситуăције сй ворбăск. Пйнă ла 2009. ан:
– Астйдз шй йн сат, йн касă, копији сй йнвацă сй ворбаскă сйрбјашће. Кйтă вуорбим прă љимба влахилор. Вро датă а фуост кум са кјемат „приправни“ раз, йнаинћа лу пљекарја ла шкуалă, кум ај мајћинйрји йнваца сй ворбаскă сйрбјашће. Астйдз аја нује трйабă. Мулц копиј йс факуц йн иностранствă, унђе паинцй лукрă, шй ау грјеотаће шй йн йнвацарја лу љимба сйрбаскă, дар дй љимба влахилор њиш́ нау трјабă. Прйнту аја марје је фајда дйн предмјету „Ворба влахилор ку елемјентурљи дй културă“ кум сар љимба, дар шй ађетурљи, култура шй традицйја треш́ја прă ај ћињерј шй пазй дй зујтатурă, спуње Андрејевић шй доспуње:
– Амја фатă ам скрис йн Шкуала йн Кобишњица, ла педагогу, оћиталуајкă бунă мр Данијела Пејчић, шй а йнвацăт шй прă љимба влахилор шй кам калумја а йнвацато. А скрис шй кйнћиш́е прă љимба влахилор, карје ауд о сй фије йн карћа дй лукрамйнт йн предмјету „Љимба влахилор“.
– Дйпа ану ал патруља ла шкуалă, ам скрисо йн шкуалă йн Њигоћин. Акума је разу алдйшапће, нума ну йнвацă прă љимба влахилор. Амја мујарје нује Влахињă, шй њиш́ йн касă ну ворбјим љимба влахилор. Лу фатă о сй уђаскă йн гйнд дйн карје је, кйтă дйн љимбă, културă, рйдаш́йњ карје аре.
Аша – ор повјешћ ка аста, карје ђијас аудзйм кйнд њисăм йн друста ку Влахи, йс свједош́ кйт је тот мйј гријау сй сă пазаскă идентитјету карје је алткум, шй дй аш́ија йнцаљеж́ем прйнту ш́ја мулт сй лукрă сй сă пазаскă етницитјету.
ПИКУ ДЙ ПРИМЈЕЊАЛА
Влахи йс уњи дйн етницитјетурј карје йс признаиц мајпроурмă, прă Закону дй праувă шй слободзйја лу етницитјетурј дйн 2002.ан. Аностру суворбиторју ка ун пик дй примењалă вијађе аљесу дй Савјету влахилор, факут йн 2010.ан.
– Пйнă атунш́а аљесу афуост електорски шй Савјету пйнă атунш́а дй љимбă а прогласйт љимба лу Румуњ. Дй аш́ија пашу алдйнтйњ лу Савјету влахилор а фуост сй сă анулирјаскă одлука аја, шй сй сă дефинисаскă љимба влахилор дй љимба мумилор. Адауарă Одбору дй користујала љимби йн службă , лу карје пресједњику а фуост Синиша Челојевић шй прйнга јиал ај дйн одбуор Драгослав Зајкесковић шй Љубиша Ницуловић, а адус одлукă дй скрису влахилор прă ћирилица шй латињицă. Савјету влахилор а факут дуава трибинурј дй скрису влахилор, шй дй пуаћарја лу стандардизацйја љимби влахилор. Аш́ија йс спусă гйндурљи йн мулће фијалурј шй предлогурљи. Циљу а фуост сй сă признајаскă љимба влахилор. Љимба ку карје Влахи сй аскултă прă вакурј прă јисторије дй 2000 дй ањ, нумă ну скрисă, дар а фуост ш́јеркарје шй њискар докумјентурј, аскултйнд ку скрису батрйнословењеск шй сйрбăск, ка шй њискар верзиј ка кум је „Пауница“ лу Паун Дурлић ор „Влахољица“ лу Љубиша Ницуловић.
Култура њемаретеријализујитă
-Циљу алдйнтйњ лу стандардизацйје нује шй ну кућадзă сй фије факуту лу о љимбă дй „литературă“ ку карје туоц Влахи дйн ашћа крајурј , ар вуорби шй скрија йнтро фуормă. Циљу је пазйту лу туаће дијалектурј, аша кум лумња влахилор вуорбијашће йн алуор крај. Аја је богацйје лу културă карје сй вијађе йн мулће фијалурј, спуње Андрејевић шй доспуње:
-Йн туатă дзйва прă лумње сă пијарђе кйтă о љимбă. Ануостру циљ је љимба влахилор сй о пазăм, сă скријем, сă ну сй заујће. Сă дзйш́ем, љимба влахилор алу Влахи Жејански йн Хйрватска је пусă супт пазйту лу УНЕСКО, ка о културă њематеријализујитă.
– Ју ам порњит ку процјесу сă фије шй ануострă љимба влахилор йн Сйрбије прă љиста дй пазйтă културă њематеријализујитă шй ар трăбуји ала процјес нађит, ама, ку ангажујала лу нуој стручњиаш́, ку аж́утарја лу Савјету влахилор.
-Йн аја вриамје, ам фуост йн Асоцијацйја „Гергина“ дйн Њигоћин, карје са принс сă факă скрису влахилор. Атунш́а ам кјемат йн тјим дй факут скрису, прйнгă Љубиша Ницуловић, шй Слободан Голубовић шй Часлав Радукановић, карје биње а куноскут љимба влахилор. Идăја лу Слободан Голубовић дй латињицă а фуост дй луок сприжоњатă фйрдă критјикă, ама прăнгă ћирилицă кйта мај мулт њам кинујит. Ла кйпатйњ, йс луваће амијаље идăј дй три сăмнурј лу слуаве, куноскуће йн дијалекту лу Омуољ- Бранићева.
-Ку фајдă ји се спуњем кă је фундаменту лу скрису влахилор азбука сйрбаскă (а лу Вук), куноскутă лу Влахи прйн систјему дй йнвацамйнт, лу карје йс допусă мăј ш́инш́ слуаве дй гласурј карје сă ауд йн љимба влахилор.
Йн лукру лу Савјету влахилор, је адус скрису влахилор 24. кољиндарју. 2014. ан.
-Дй а мај йнтйњ издање прă љимба влахилор ам дат вуорбă лу Савјету влахилор, карје дй аја трјабă ма одобрит финансйј. Аја а фуост о карћуцă „Ворбăск љимба влахилор“, алу аутору Слободан Голубовић, сйрбијашће – влахилор издање ку вуорбе дйн ситуацйј йн мулће фијалурј тулмаш́иће прă љимба влахилор. Прă бањи карје а фуост кйпăтац , ам штăмпујит мăј дуавă кăрц, бојанкă ку кйнћиш́е прă љимба влахилор, ка шй о карће ку повијешћ дй глумă ку ЦД-у „Елвис алу Чобану“. Аша а порњит штăмпујиту лу кăрц прă љимба влахилор, спуње Драган Андрејевић шй нађиашће вуорба:
-Дйпă аја ам скрис ун пројект ку карје ам конкурисйт ла Фондацйје дй соцйје дашкисă (2013) шй ам кйпатат кож́а средствурj дй инплементацйје лу љимба влахилор йн систјему дй йнвацамйнт лу Републикă Сйрбија. Йн аăла пројекăт ам нађит ку штăмпијиту: „Карћа дй разу алдйнтйњ“, алу аутору Милена Голубовић, „Басње прă љимба влахилор“, „Граматика љимби влахилор“, алу Надица Јовановић, „Влахилор – сйрбăск вуорбарј“, алу ДПасујони… Прйн семинарурј дй йнвацамйнт ам факут кадăрј 64 дй наставњиш́ дй процјесу лу йнвацамйнт, карје атунш́а са апукат йн кйћа шкуаље ка ун пилот пројекăт, дар йн ћимпу алăлалт , ка ун предмјет дй аљес.
Тастатура влахилор
-Јут дйпă ш́е је 2012. ан, йн Савјету влахилор, адус скрису влахилор, Драган Андрејевић а програмирјит „тастатура влахилор“. Дй атунш́а срису сă користује йн аље нуој средствурј дй комуникацйје.
-Ку аја йс факуће условурј дй стандардизацйја лу љимба влахилор, шй јуо ка уну дйн Савјету влахилор , йн 2015. ан, ам оправит Одлука дй стандардизацйја лу љимба влахилор, карје а фуост йнтрун глас аљиасă шй обивитă йн Службени гласник лу Република Сйрбија. Ам авут атунш́а вро тридзăш́ дй кăрц прă љимба влахилор, граматика, вуорбарју…
Ама, атунш́а је тулмаш́ит кă аја Одлукă je нума йнш́епуту лу стандардизацйје, макйрă кă йнцаљес скрије кă аја Одлукă је ла снагă йн дзйва кйнд је адусă. Гинђеск кă атунш́а ну а фуост аж́утамйнт дй ла политикă лу Сйрбије. Тома алăлалт сазив лу Савјет влахилор, дар мај мулт мулцамйнд лу пресједњику Новица Јаношевић, а прекињит ку гйндурилји йндојиће шй њедрйзњалă шй адус мйјлаурмă Одлука дй нормирит љимба влахилор 14. брумарју 2022. ан. Пйнă атунш́а је нумарат шй астрйнс прйстă шапћедзăш́ дй кăрц прă љимба влахилор, спуње ануостру суворбитуорј.