Одрживо управљање пепелом из термоелектрана
Угаљ је каустобиолит (стена која гори), а због његове енормне експлатације и употребе за производњу електричне енергије, дошло је до великог утицаја на животну средину и промене читавих предела и региона. Све већа потреба за електричном енергијом указују на чињеницу да је екплоатација лигнита у површинским коповима интензивна. То истовремено значи веће поремећаје геоморфологије терена и разарање постојећих аграрних, шумских и водених екосистема, постојеће инфраструктуре и насеља. Поред тога, животна средина није угрожена само ширењем површинских копова, него и загађењем ваздуха од постојећих и будућих термоелектрана и депоновањем пепела.
Пише: др Јасминка Ђорђевић Милорадовић, професор
Изнети подаци указују на неизоставну потребу да рударске радове и производњу електричне енергије, већ данас, решавамо у складу са начелима одрживог развоја не остављајући ту обавезу за будућностнашим потомцима како би се на депосолима, одложеним јаловинама, пепелиштима и депресијама поново успоставили еколошки исправни, привредно способни и према природи одговарајући екосистеми и предели.
ПРОДУКЦИЈА ПЕПЕЛА ИЗ ТЕРМОЕЛКТРАНА
Сагоревањем угља у Костолачким термоелктранама продукује се годишње 2,7 милиона тона пепела. Од почетка рада костолачких термоелектрана до 2010. године пепео се депоновао на локацији Средње костолачко острво између средњег Дунавца, Костолца и доњег Дунавца, хидраулички са водом (у односу пепео:вода- 1:10). Потом је замењен еколошки повољнијим технолошким решењем, одлагање пепела и шљаке густом хидромешавином (пепео : вода = 1 : 1) на нову депонију, откопани простор површинског копа Ћириковац. Минерални састав пепела из термоелектрана зависиод температуре на којој угаљ сагорева, режима хлађења димних гасова који у себи носе честице пепела, хемијског састава основне материје (камени детритус) од које пепели настају и од хемијског карактера (састава) пепела. С обзиром да се сагоревање честица спрашеног (млевеног) угља дешава на температурама изнад 1000степени целзијуса као и да је температура у зони хлађења око 250степени, пепели добијени сагоревањем у котловима термелектрана добијају стакласту структуру при чему се фрагменти пепела формирају у облику лоптица или честица неправилног облика. Због оваквог начина настанкакао и хемијског састава основне материје од које пепели настају (камени детритус), основну минералну компоненту у пепелима, насталим сагоревањем нискокалоричних лигнита представљају, у зависности од хемијског карактера пепела, углавном стакласте материје, мулит и остали минерали. Висок садржај крупнијих честица у пепелу, уз одсуство правих глиновитих минерала и хумуса, који су везивни материјал и носилац адсорптивних способности, проузрокује слабу везаност пепела, релативно малу способност ретенције воде и хранивих материја.
ГУСТА ХИДРОМЕШАВИНА ПОВОЉНИЈЕ РЕШЕЊЕ
Циљ реконструкције система за транспорт и депоновање пепела и шљаке је да се постојеће технолошко решење, одлагање пепела и шљаке ретком хидромешавином (пепео : вода = 1 : 10) на депонију Средње костолачко острво, замени са еколошки повољнијим технолошким решењем, одлагање пепела и шљаке густом хидромешавином (пепео : вода = 1 : 1) на нову депонију – откопани простор површинског копа Ћириковац.Предности овог технолошког поступка су мања површина одлагања, мања количина воде, нема загађења површинских и подземних вода, знатно је смањење загађења ваздуха (спречавање еолске ерозије) и околног земљишта. Ту је и издвајање сувог пепела чиме се омогућава коришћење у индустријске сврхе, рационална је потрошња електричне енергије, цена опреме је најнижа у односу на разматране варијанте, већа је стабилност депоније због мање количине воде… Зато правимо знатну разлику између влажног пепела из старе технологије са новим сувим по новој технологији. У сувом пепелу повећава се садржај калцијум оксида који са водом формира нерсастворљиви калцијум карбонат који ствара компактни површински слој за спречавање еолске ерозије пепела .
Пепео депонован новом технологијом одликује се базним карактером, има известан садржај хумуса настао из несагорелог угља, сиромашан је азотом, средње обезбеђен фосфатима и добро обезбеђен калијом. Рекултивација пепела из депонованог новом технологијом захтева правилан избор толерантних и отпорних биљних врста и примену већих количина азотних ђубрива.
Субјекти заштите животне средине су грађани, заједнице и локалне управе. Сваком грађанину је зајамчено право на здраву жвотну средину. Посебно локална самоуправа брине и прати остваривање ових права доношењем одређених мера, пружа помоћ у отклањању последица несавесног рада предузећа или загађивача, едукацијом и подизањем еколошке свести.
“Екологију на делу” читајте у сваком другом броју недљника„Реч народа“