„Готово свакој заблуди редовно претходи недоумица. Намеће се утисак да се одредница „ефикасност“ веома често и прекомерно користи у свакодневним комуникацијама, али се истовремено уочава да се иста употребљава и у сврхе у које не би требало“, наглашава наш саговорник професор др Миле С. Шиљак, дипл. маш. инж, професор, пројектант и судски вештак, са којим смо разговарали о енергетској ефикасности у зградарству, теми чији је изузетан значај за свако домаћинство и целокупну друштвену заједницу, чини се, ипак недовољно познат. Из тог разлога, са стручног аспекта, професор најпре указује на важност разумевања основних појмова, па у том смислу и отклањања одређених недоумица и заблуда.
ОСНОВНИ ПОЈМОВИ
– Готово ни једна човекова делатност не може се замислити нити реализовати без употребе енергије, нити без утицаја на животну и радну средину. Човекова животна и радна средина је неалтернативна, директно или/и индиректно угрожена делатностима човека, али је сурово реактивна на свако прекомерно угрожавање њене равнотеже. Енергија је неалтернативно добро од посебне важности, за којом из дана у дан расте потражња у квалитативном и квантитативном смислу, а истовремено се енергетски и енергентски ресурси исцрпљују до граница које нарушавају спокојство човека. У тако специфичном односу човека према животној и радној средини и енергији, наметнула се потреба да човек у свом животу и раду, свесно и несвесно, усклади своје жеље, потребе и могућности са преосталим ресурсним потенцијалима и еколошким захтевима планете Земље. Један од начина је и да правилно разуме значење формулације „енергетска ефикасност“ и да је аплицира у свакој погодној прилици, истиче професор др Шиљак, и наставља:
– Одредница „ефикасност“, етимолошки се везује за латинску реч „efficientia“, са основним значењем дејственост, радиност, успешност. Аналогно наведеном, терминолошкој одредници „енергетска ефикасност“ може се условно определити значење енергетска дејственост, енергетска делатност, енергетска радиност, енергетска успешност. Енергетска ефикасност се не може посматрати као „штедња енергије“. Сама реч „штедња“ у основи подразумева одређена „одрицања“, а ефикасна употреба енергије не подразумева било каква „одрицања“. У општем случају, енергетска ефикасност изражава се односом енергије на „излазу“ и „улазу“ у енергетски активну функционалну целину (нпр. технички систем; технолошки систем; техничко-технолошки систем), у коме се може да врши трансформација, конверзија, транспорт, дистрибуција или/и финално коришћење енергије за производњу одређеног производа.
Проф. др Миле С. Шиљак, дипл. маш. инж.
професор – пројектант – судски вештак
На Машинском факултету у Београду дипломирао је 1977. године, положио стручни испит за професора средње школе за наставни предмет Термодинамика (1979), магистрирао (1984) и докторирао (1995), а све из области термотехнике (грејање, хлађење, вентилација и климатизација, односно примењена термотехника у зградарству).
Поседује лиценце Инжењерске коморе Србије: Одговорни пројектант термотехнике, термоенергетике, процесне и гасне технике (број лиценце 330 Ц 348 05), Одговорни извођач радова термотехнике, термоенергетике, процесне и гасне технике (број лиценце 430 9387 05) и Одговорни инжењер за енергетску ефикасност зграда (број лиценце 381146215 ).
Од стране Министарства правде, Републике Србије, уписан је у регистар сталних вештака за област „машинска техника“ (1995) и потом изабран за сталног судског вештака за област машинска техника, ужа специјалност: термотехника, гасна техника, моторна возила, термоенергетика, процесна техника, индустријска постројења, технолошки процеси (2011), а као судски вештак вршио је бројна вештачења за потребе судова у Републици Србији.
За собом броји низ стручних предавања у организацији Инжењерске Коморе Србије, Регионалног центра Крагујевац, потом, Друштва инжењера и техничара Крагујевца (ДИТ – Крагујевац), Друштва инжењера и техничара Пожаревца (ДИТ – Пожаревац)…
За изузетну посвећеност струци, вишегодишњи плодан пројектантски, извођачки, научно-истраживачки и наставни рад, као и за несебичан допринос одрживости угледа термотехничке струке, додељена су му и запажена признања међу којима истичемо захвалнице Друштва за КГХ, Београд 1999. и 2009, СИТС-ДИТ Крагујевац 2009, потом, плакете Друштва за КГХ, Београд 2012. и ДИТ Крагујевац 2016. године, као и Златну плакету „ИТ“ Савеза инжењера и техничара Србије, Београд 2018. године.
Члан је струковних организација у земљи и иностранству, попут Друштва за КГХ, ДИТ Крагујевац, Инжењерске коморе Србије и American society of heting, refrigerating and air-conditioning engineers, inc. USA, ASHRAE (od 1985), са статусом доживотног члана.
У дугогодињој техничарској и инжењерској пракси израдио је више стотина различитих пројектата термотехничких система и инсталација за потребе објеката серијског и вансеријског типа, за стамбене, административне, спортске, болничке, трговачке, туристичке и индустријске објекте, а такође израдио је и бројне студије, извештаје, налазе и мишљења, експертизе, процене и ревизије и сарађивао је активно са многим пројектантима архитектуре, грађевине, електротехнике и технологије.
Као аутор или коаутор, објавио је бројне стручне и научне радове (преко стотину) у часописима и колективним монографијама, или је исте изложио на конгресима и симпозијумима у земљи и иностранству, а из више стручно-научних области: термотехнике, примењене термотехнике у зградарству, механике флуида, хидраулике, пнеуматике, моторних возила, екологије, процесне технике и примењене педагошко-психолошке теорије и праксе. Посебно су запажени објевљени радови на светским конгресима (World congress – Clima) из области примењене термотехнике у зградарству (6 радова).
– Одредница „ефицијентан“, етимолошки се везује за латинску реч „efficiens“, са основним значењем дејствен, успешан, делатан, извршан. Наведена одредница се користи ако се ради о документу (нпр. сертификату, исправи, одлуци, и сл.), који је ефективан и извршљив, а није енергетски активан, али се применом истог очекују одговарајћи исходи, „артефакти“ (оно што је вештачки направљено, односно рукотворина).
– Постоји још неколико одредница које могу да произведу недоумицу, а потом и заблуду, наглашава проф. др Миле С. Шиљак, и наставља:
– „Рационализација“ се етимолошки везује за латинску реч „ratiocinatio“, са основним значењем промишљање, размишљање, разумно закључивање, скуп мера које обезбеђују да се обављање одређене делатности, односно извршење одређеног задатка, побољша у погледу постављеног циља. „Ефекат“ се етимолошки везује за латинску реч „efficere, effecus“, са основним значењем дејство, учин, учинак, успех, рад који може да изврши радна способност система у јединици времена. „Ефективан“ се етимолошки везује за латинску реч „effectivus“, са основним значењем стваран, истински, који је одиста извршен или постоји. Намеће се и дилема између ефикасности – радити како треба, битан је начин, поступак рада и ефективности – остварити резултат, постићи циљ. Један изразити поборник ефективности, Ron Baker, оснивач Института „VeraSage“, навео је очит пример: већина аутомобила је неефикасна – углавном стоји у месту, али кад нам затреба, добар аутомобил је ефективан – помоћу њега успешно стижемо на потребно одредиште.
– Одредницу „енергетска ефикасност“ има смисла везивати само и само за енергетски активну целину, јасно дефинисане функције циља, и никако се не може повезаити са статичним, а енергетски неактивним целинама.
СПОРНЕ ФОРМУЛАЦИЈЕ
У круговима опште, стручне и научне јавности присутне су спорне формулације, које су и у супротности са аксиомима физике, а на које се децидно указује овом приликом:
– „Топлотна енергија“ је спорна са разлога јер је топлота један и само један облик енергије и у другом значењу не постоји, односно, не може се појављивати, па је навођење поред одреднице „топлота“ и одреднице „енергија“ плеоназам. Стога је потребно и довољно само користити одредницу „топлота“. „Грађевинска физика, „архитектонска физика“ и сличне формулације су спорне јер у стварности постоји само једна физика, а она је фундаментална наука која се може и примењује у различитим областима. Зато је потребно и довољно користити формулације „примењена физика у грађевинарству“, „примењена физика у архитектури“.
– „Енергија се троши“, „топлота се троши“, „топлотна енергија се троши“ и сличне формулације су такође спорне јер Законом о одржању енергије, између осталог се указује да се енергија не може створити ни из чега и да се не може уништити (потрошити), већ да прелази из облика у облик, па се енергија/топлота преузима у одређеном квантуму/количини и користи за задовољење одређене потребе. Стога се користе формулације „енергија се користи“, „топлота се користи“, „преузета количина енергије“, „преузета количина топлоте“.
– Полазећи од становишта да је енергија, односно топлота, добро од посебне вредности за одрживост планете Земље и да је значајан предусловни чинилац егзистенције човека, према истој треба се односити у духу „енергетског императива“, односно „енергију/топлоту не расипати узалуд, него је рационално, на ефикасан начин користити у остварењу задате системске, парцијалне и/или сингуларне функције циља, енергетски активне предметне целине“.
ТЕРМОТЕХНИКА И ПРАКСЕОЛОГИЈА
– Треба посебно нагласити, да су енергија/топлота у надлежности термотехнике, моћне фундаменталне техничке гране науке проникле из физике, а да је иста надлежна за изучавања, тумачења, унапређивања и аплицирања топлоте у домену: принципа, законитости и пратећих појава у измени својстава, састава и стања радне материје под утицајем топлоте, потом, метода и средстава за добијање, пренос, дистрибуцију и/или коришћење топлоте, као и начина, процеса и средстава за добијање других облика енергије из топлоте или посредством топлоте, наставља проф. др Шиљак:
– Примењена термотехника значајно се ослања на праксеологију, науку о „рационалном делању“, која се заснива на два основна принципа. То су принцип највећег ефекта, што подразумева да се датом количином коришћеног ресурса оствари максимални степен реализације функције циља и принцип економичности или уштеде ресурса, што подразумева да се дати степен реализације функције циља оствари минималном количином коришћеног ресурса.
– Грађевинарство је грана привреде позната између осталог и по количини енергије/топлоте која се користи током производног процеса, али је још значајнија по количини енергије/топлоте која се конзумира током коришћења основног производа грађевинарства, односно грађевинског објекта типа зграде, током њеног радног века. У последње време приметна је омасовљена употреба одреднице „енергетска ефикасност“ и у грађевинарству, али се истовремено уочава присуство и бројних неоумица и заблуда везаних за наведену одредницу у домену зградарства.
– У области грађевинарства и примењене термотехнике у зградарству уочљиве су и одређене нелогичности у формулацијама општих појмова, значењима терминолошких одредница и коришћењу одредница у контексту тумаченог. Чињенице и околности указују да наведене нелогичности, између осталог, произилазе из неспремности човека да се суочи са реалношћу и из његове неспретности, препознатљиве у покушају да на волшебан начин „поправи“ прошлост, а садашњост учини одрживом. Озбиљно је доведено у питање и испуњење обавеза које произилазе из „Пакета за климу и енергију ЕУ“.
– Указане нелогичности могу да изазову недоумице и заблуде, а у крајњем исходу и штетне последице. Не нарушавајући интегритет грађевинског објекта и персоналну компетентност у свим фазама његовог животног чиклуса и током њиховог трајања, а на основу деонтолошког синергизма заснованог на Кантовском категоричком императиву у садејству са Оствалдовским енергетским императивом, појачали су интерес за свеобухватним истраживањем енергетске ефикасности у домену зградарства, а о исходним сазнањима треба упознати општу јавност и допринети њиховом рационалном делању у домену енергетске ефикасности, о чему ће бити речи у следећем наставку.
Р. Н.
- Пројекат посвећен енергетској ефикасности „Зауставимо расипање енергије“ суфинансира Град Пожаревац.
- Ставови изнети у медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.