Текст који је човечанству пре више од четири века даривао непревазиђени Виљем Шекспир, отелотворио се по ко зна који пут и попут омамљивог цвета прелепих боја у четвртак 16. јуна отворио на Великој сцени Центра за културу Пожаревац. За сваког познаваоца стваралаштва ингениозног светског драмског писца довољно је поменути симбиозу пасторале, љубавних јада, комедије и маште те да се у наговештајима осети дах „Сна летње ноћи“.
У први мах замршена и тешко решива прича проистекла из припрема венчања атинског војводе Тизеја и веренице му Хиполите која у своју окриље ниже Егејеву родитељски бригу и љубавне јаде Лисандера, Хермије, Деметра и Хелене, уз веома вешт колаж музике, светла и покрета сели комплетан ансамбл од 
преко двадесет глумаца и читаву публику у нову димензију. Атинску шуму у најкраћој ноћи у години. Овде владају виле и вилењаци, немогуће постаје могуће а како ђаво, у овом случају Ђаволак, ни у свакодневном животу никоме не да мира, тако бива и у „Сну летње ноћи“. По наредби вилинског краља Оберона, збуњен и залуђен, уплиће прсте на погрешан начин и чаробним цветним капима међу актерима изазива забуну пуну духовитих реакција.
Посебан ефекат дешавањима даје група атинских мајстора која на себи својствен начин припрема пробу позоришног комада за изведбу у част свадбеног весеља. Урнебесном складу приучености кап у вршну 
чашу самохвале и импровизације даје кап у очи главног глумца Николе Вратила, по струци ткача, који овом чаролијом добија магарећу главу и тумарајући по шуми налети на Титанију, краљицу вила која се истом чаролијом заљубљује у самољубивог глумца – ткача.
Као и сваки бајковити приказ, и овај добија свој расплет када Оберон увиди и исправи грешку неспретног Ђаволка, чаролија даје ефекат какав заслужује а све се оконча на месту где је и почело: у Тезејевој палати у којој је све онако како приличи, осим „ишчашене“ представе глумаца-мајстора.
Редитељ Дејан Цицмиловић, драмски педагог и глумац, добро познат у аматерском стваралашту нашег краја, зналачки је спојио искуство опробаних и енергију тек долазећих мајстора позоришних дасака. Сценској озбиљности и кретивности Зорана Живковића, Валентина Ољаче, Бојана Николића, Марка Бошковића, Мирослава Милутиновића и осталих ветерана пожаревачког театра адекватно и вредно хвале супротставили су се млади таленти драмске сцене из редова педагога Слободана Степића. Маштовити костими Тине Лепосавић и композиције Марка Матовића пружили су сјајну основу за игру светла Николе Бранковића која је подједнако дочарала како сјај палате тако и надреалност ноћне чаролије атинске шуме пуне вила и вилењака. Посебну атмосферу пружила је игра вила предвођених Маријом Вајнер која не би имала адекватан ефекат без мајсторија сценског покрета Маје Скендеровић Бонић, док је тачка на „И“ дата од тонца Ведрана Лукића и шефа технике Зорана Миладиновића.
Још једно виђење Шекспира пружило је уживање и добру забаву ватрометом маште, искуства, талента и покрета, а корак који су начини пожаревачки ствараоци успешно је прескочио векове од времена настанка „Сна летње ноћи“ до данас. Наравно, захваљујући магији театра.
Продуцент представе „Сан летње ноћи“ је директорка Центра за културу Пожаревац Галина Перић, уредник Бојан Гачевић, организатор Бојан Николић, док је прва реприза заказана за четвртак 30. јун.
Влада Винкић