Комисија овогодишње традиционалне акције наше медијске куће „Реч народа“ и Спортског савеза града Пожаревца „Спортиста и екипа године“ у категорији најбољег појединца параолимпијских спортова у 2017. години прогласила је куглаша Ениса Мурину, члана Клуба за спорт и рекреацију слепих и слабовидих „Полет“. Реч је о младом Костолчанину, који је стицајем околности својевремено стекао трајно оштећење вида, али захваљујући елану и упорности наставио да крчи животне препреке и међу њима оствари запажене успехе. Рођен је 1989. године и уз оца Мерсера и мајку Валентину одрастао у сложној породици са братом и сестром.
– Најзанимљивији део детињства, проводио сам са другарима на каналу у Костолцу, сећа се Енис. – Било је то безбрижно време које смо користили за игру на обали. Ипак, док су други трчали за лоптом, играли кликере и сами смишљали забаву, ја сам се са пар пријатеља усредсредио на пецање. То је био читав ритуал припреме штапова, струне, удица и мамаца, и сати које смо проводили гледајући у воду и пловке.
Енис је завршио Основну школу „Јован Цвијић“ а потом и средњу Техничку „Никола Тесла“ у Костолцу у којој је стекао диплому машинбравара. Имао је срећу да се убрзо запосли у „Геораду“ где је провео десет година, и свој живот организује на начин који му одговара. Но, над његову животну срећу у једном тренутку надвијају се тамни облаци: долази до проблема са видом, лекари констатују тешка оштећења а упркос лечењу и три операције овај Костолчанин постаје трајно слабовид.
– Упркос несрећним околностима и хендикепу који ме је задесио, уз огромну подршку породице нисам губио наду. Трудио сам се да сваки тренутак искористим на најбољи могући начин, и кроз друге активности пронађем снагу и вољу да пребродим трагедију која ме је погодила, говори нам Енис Мурина. – Тако сам постао члан Савеза слепих, у коме сам стекао нова пријатељства људи који својом позитивном енергијом превазиле недостатак чула вида.
Имајући у виду да Савез слепих у Пожаревцу пружа низ садржаја својим члановима, Енису су били најзанимљији они спортски. Упознајући Драгана Вучковића, Енис улази у још један, за њега нови свет – свет куглања.
– Драган је мој тренер од првог дана и сматрам да је најзаслужнији за све што сам до данас постигао у куглању, каже Енис. – Наравно, овде не мислим само на себе, већ и све чланове Куглашког клуба „Полет“ у Пожаревцу. Желео бих да поменем да је прва медаља својевремено освојена на турниру у Осијеку – бронза, а ми смо као тим екипно били победници Прве лиге куглања слепих и слабовидих, ту је била брозна на државном првенству, бронза на Европском првенству…. Заиста, много успеха и много медаља. Уз куглање бавио сам се и скоком у даљ, док у последње време све чешће упражњавам голбало, спорт смишљен и намењеном искључиво слепим особама.
Да ли је тешко бавити се куглањем?
– Оно што се воли није тешко. Наш сваки тренинг траје најмање два сата: после мало физичких вежби, почињемо да бацамо кугле. У сваком сету бацамо по тридесет кугли и рачунајући да има четири сета, бацимо по 140 кугли, објашњава Енис. – Наравно, на тренинзима бацимо много више кугли, не би ли усавршили правац кретања и оборили што више кегли. Понекад имамо и више од две стотине бацања, а тренинге одржавамо у куглани при Спортском центру у Костолцу.
Како један спортиста попут тебе проводи слободно време?
– Највише слободног времена проводим са својом породицом: то су супруга Милица и деца Валентина, Валентино и Мерсеј. Ових зимских дана, углавном смо у кући, док нам лепше време пружа прилику за шетње по Костолцу, боравак крај Дунава, одлазак у Пожаревац, дружења са пријатељима, родбином … Морам да нагласим да ми је породица велика подршка у спорту којим се бавим, а у последње време све чешће на тренинге доводим ћерку Валентину. За сада, она прати тренинге, а да ли ће се и сама заинтересовати за куглање – видећемо!
Који су планови за ову години?
– Највећа жеља ми је да после напорних тренинга који су већ у току, освојим злато на предстојећем Европском првенству у куглању. Потрудићу се свом снагом, јер мислим да то могу. Уосталом, уз породицу, куглање је моја светлост у тами!
Влада Винкић