НА ТРИБИНИ УДРУЖЕЊА ВОЈНИХ ПЕНЗИОНЕРА У ПОЖАРЕВЦУ О ПОСЛЕДИЦАМА НАТО БОМБАРДОВАЊА
Удружење војних пензионера Пожаревца протеклог петка обележило је 18 година од НАТО агресије на нашу државу. О употреби муниције са осиромашеним уранијумом и последицама на здравље људи говорили су Слободан Петковић, генерал мајор у пензији, бивши помоћник министра одбране СРЈ и експерт за атомско – биолошку и хемијску одбрану и примаријус др Радомир Ковачевић, токсиколог, дугогодишњи начелник Центра за радиолошку заштиту у Институту за медицину рада и радиолошку заштиту ВМА.
Незапамћеним разарањем током НАТО бомбардовања агресор је 78 дана уништавао стамбене, привредне, енергетске, војне, саобраћајне и друге виталне објекте, усмртивши око 3.000 лица, а материјална штета процењује се на више десетина милијарди долара. Бачено је више од 15 тона осиромашеног уранијума. НАТО алијанса није директно користила хемијска средства, али је, уништавањем индустријских и хемијских постројења, изазвала ефекте хемијског рата.
-Ми не смемо да ћутимо, морамо да подигнемо глас како би државни органи и стручна лица учинили напоре да ублаже здравствене последице, казао је председник Удружења војних пензионера Пожаревца мр Драгутин Страхинић.
Генерал мајор у пензији Слободан Петковић био је непосредни сведок употребе осиромашеног уранијума и учествовао је у мерама и активностима предузетим за решавање насталих проблема на територији СРЈ током и после НАТО агресије.
-У свим наступањима настојим да докажем да је на овим просторима, мимо свих међународних конвенција, вођен рат уз употребу средстава која су по међународним стандардима забрањена, јер наносе штетне последице и онима који не учествују у рату. Сазнања до којих сам дошао, дилеме и сумње које ме муче, указују да сви проблеми нису до краја разрешени и да ме стручна одговорност, лични и морални интегритет обавезују да и на овај начин подстакнем државне органе на решавање тог проблема. Проблеме здравственог стања становништва који су последица НАТО бомбардовања, нико у Србији не прати и не анализира систематски, иако је у порасту број оболелих од болести које могу бити у вези са употребом осиромашеног уранијума. Процес праћења здравственог стања припадника војске и полиције, који су се налазили у угроженим рејонима обустављен је 2003. године и никада није настављен, казао је генерал Петковић.
Иначе, светски просек оболелих од малигних оболења је 2.000 на милион становника, док је у Србији број оболелих 5.500 на милион становника што је 2,7 пута више од светског просека.
Према речима токсиколога др Радомира Ковачевића, то што је учињено током бомбардовања, не може се заборавити зато што су последице тек сада евидентне.
-Бомбардовање је престало, а агресија још траје и она се огледа кроз енормни пораст малигних оболења, док су аномалије на потомству барем троструко веће. У Србији коју немилице коси рак и у којој се звони на узбуну да се честице осиромашеног уранијума преносе воденим токовима и ваздухом, не само да нема поузданих података, већ се олако прелази и преко вапаја стручњака да се чишћење уранијумом затрованог терена што пре настави. На пројекте које тимови достављају надлежнима нико не реагује. Одговор је да то много кошта. Имају ли цену људски животи и колико ћемо још дуго плаћати данак бомбардовању уранијумском муницијом, запитао се др Ковачевић.
У другом делу трибине представиле су се глумица Аматерског позоришта „Миливоје Живановић“ Наташа Илић која је казивала „Пркосну песму“ Добрице Ерића и ученица Драгана Николић својом песмом „Мајка Југовића“.
Д.Динић