Поред композиторског рада Милорад Миша Стојићевић аранжирао је, свирао хармонику и продуцирао више од хиљаду песама које су снимили најпопуларнији певачи народне музике у разним тонским студијима у Београду, све док није почео са радом „Диск Тон” у Пожаревцу, који је у то време био један од најквалитетнијих тонских студија у Србији. Када је Хашим Кучук Хоки одлучио да пресними све своје највеће хитове, ангажовао је Мишу Стојићевића да свира хармоникашке деонице у свим песмама.
Тога се и данас радо сећа.
-И сада када на радију чујем Хокијеве хитове „Пијем да је заборавим”, „Туго моја, туго”, „Пјевај пријатељу” и друге песме где се чују топли звуци моје хармонике, као и песме других певача које сам компоновао, аранжирао и свирао хармонику, признајем да се поносим како то звучи. Али то су само моје лепе успомене једног дивног времена народне музике, присећа се Миша своје естрадне делатности. Миша је током кратке естрадне каријере добијао бројна признања и захвалнице за композиторски и хуманитарни рад, јер је са својим оркестром свирао и пратио певаче на безброј концерата народне музике организованих у хуманитарне сврхе, а неке је организовао или покретао иницијативе за помоћ угроженима.
Захваљујући његовим композицијама многи популарни певачи су освајали награде на фестивалима народне музике „Шумадијски сабор”, „Моравски бисери”, „Млава пева” и „Стишки акорди”. Подсетили смо га на један веома занимљив, скоро незаблежен податак из 1992. године, који се догодио на тада веома цењеном фестивалу народне музике „Шумадијски сабор”, који се одржавао у
Аранђеловцу, а који су медији тада објавили. Скроман, какав је био и остао, невољно нам је испричао:
-За извођење у такмичарском програму „Шумадијског сабора” те 1992. године пријавио сам пет композиција, надајући се да ће бар једна бити примљена. По завршеном конкурсу од организатора сам добио писмо које је ме је јако изненадило и обрадовало! Обавестили су ме да је конкурсна комисија одушевљена песмама и да је изабрала свих пет мојих композиција. У првом тренутку сам мислио да је нека шала, али на срећу није било тако и у такмичарском делу фестивала моје песме су певали Биљана Јевтић, Александар Илић, Јелена Броћић, Аница Миленковић и Горица Илић. Више се и не сећам ко је све какве награде освојио, али ми је тај фестивал остао у лепој успомени – са осмехом се присећа Миша Стојићевић једног од својих великих композиторских успеха.
Славуј
Највећи број песама које је компоновао и аранжирао, сам је и продуцирао како би песме имале савршен звук и то су сви поштовали. Још се препричава анегдота која се догодила на снимању песме „Треће дете, трећа срећа”, коју је Миша са екипом сарадника припремио као пријатно изненађење заједничком пријатељу, након рођења трећег детета. Са намером да песма премијерно буде изведена у тада веома гледаној телевизијској емисији „Све за љубав”, која се емитовала на Пинк телевизији, песму је на опште задовољство прихватио да отпева популарни Радиша Урошевић, а одговорни задатак продуцирања у студију Миша је поверио свом сараднику Драгиши Рајковићу Ћолету, који нам је испричао:
-Композитор ове песме Миша Стојићевић није био присутан на снимању, већ се у студију појавио када је Радиша Урошевић отпевао песму и када смо преслушавали снимљени материјал. Одушевљени завршеним послом, снимљену песму смо пустили Миши да чује. Миша је сео, ставио слушалице и одслушао песму до краја, а онда је рекао: „Пустите ми другу строфу поново”. Слушао је песму још једном, погледао нас и онда је сео за микс пулт, скинуо глас певача и виолине и тада смо јасно чули да у тренутку када је Радиша почео да пева другу строфу, тихо се испод чује глас славуја који му припомаже у извођењу песме! Како је био леп мајски дан, а прозор у студију отворен, славуј је, „инспирисан” гласом Радише Урошевића истовремено певао своју песму! Сви смо се насмејали, а Радиша је Миши пружио руку, честитао му на уоченом пропусту и вратио се у студио да поново пева другу строфу – присећа се Драгиша Рајковић Ћоле ове занимљиве анегдоте са снимања ове песме коју је продуцирао, а касније су често збијане шале на његов рачун.
Поред бројних хитова Миша је компоновао је и објавио неколико касета и ЦД- а са лепим народним колима, које се и данас могу чути на радио станицама и на многим весељима у извођењу својих познатих колега, као што су: “Кристинино коло”, “Нецино коло”, “Вихор коло”, “Влашке гајде”,“Бисер коло” и најпопопуларније народно коло “Војничка туга”, које је често коришћено за шпице музичких радио емисија, а многи концерти народне музике су почињали баш са овим колом. Остало је записано да се овај талентовани кантаутор опробао и у певачким водама, јер је снимио и објавио један ЦД и касету са певачким нумерама под називом „Због тебе”, од којих је најслушанија
била песма „Чик погоди”, али пошто је увидео да то други боље раде, више се певачки није оглашавао.
Аница и Тања
Када је Аница Миленковић прекинула сарадњу са Јужним ветром, приступила је његовом оркестру. Поред радних обавеза на весељима, после великог хита „На ланчићу име твоје”, требало је новим песмама поновити успех, што није било нимало лако. Како је Аница потписала уговор за ПГП РТБ, Миша се договорио са композитором Предрагом Неговановићем, који је тада био музички уредник ове издавачке куће, да Аници заједнички ураде песме које ће поновити успех великог хита. То није било ни мало лако, јер је пред њима био веома деликатан задатак. Заједнички су урадили албум под називом „Девојачки снови”, који је обиловао лепим песама. Осим насловне, веома су биле слушане „Мама каже да” и „Возови”, али то није било то. Великог хита није било.Пре него је постала „Звезда Гранда” Тања Савић је као четрнаестогодишњакиња са родитељима често долазила код Мише Стојићевића у Пожаревац и припремала песме за албум првенац. Како је то било дечије певање, Миша је желео да сачекају коју годину да се заврши мутација гласа и да се глас потпуно формира, што су родитељи прихватили. У међувремну се Тања пријавила на аудицију за „Звезде Гранда“ и сада је велика звезда народне музике, али се својих почетака радо сећа.
По природи тих и ненаметљив био је у сенци познатих хaрмоникаша и композитора свог времена. Иако је у естрадним круговима био веома цењен као композитор оригиналног израза који је начином извођења далеко надмашио већину својих савременика, није свој раскошни таленат исказао до краја. Миша Стојићевић је са супругом Жаклином у међувремену саградио реномирани ресторан „Ђерам”. Иако сви знају да је народна музика ускраћена за велики број хитова, колеге и љубитељи народне музике се још надају да онај други ђерам, из кога извире лепа народна песма није и никада неће пресушити.
Најдражи сарадник
Много популарних певача је имало ту срећу да сарађује са Мишом Стојићевићем и сви су били душевљени његовим талентом и професионалношћу. Један од оних који је највише сарађивао са Мишом је популарни Раде Николић Бикињац, коме је Миша написао и аранжирао највећи број есама у каријери, у чијем студију „Диск Тон” је снимио песме објављене на четири ЦД-а, а самим тим и највише хитова.
-Са многима сам сарађивао, али Миша је чудо од композитора и хармоникаша. Његов таленат и осећај за музику је нешто што никада пре тога нисам срео. Сви знамо да је његовим престанком да вира и компонује народна музика изгубила највише. Ко зна колико би и коме написао песме за сва времена. За све нас који се бавимо овим послом, а највише мени недостаје и остаће највећа нерешива енигма како је и зашто престао да свира и компонује, каже Раде Николић Бикињац.
Миша је срећан отац четворо деце. Из брака са првом супругом Слађаном има кћер Кристину и сина Небојшу. У другом браку са познатом певачицом Жаклином Илић Стојићевић, кћер Милицу и сина Андрију, који су наследили музичке гене, али већ сада знају да се неће бавити музиком и да ће се, када заврше школе, придружити родитељима у породичном бизнису. Најстарија кћи Кристина и зет Милош су поносном деди Миши већ подарили два унука, Стефана и Михајла.
ПРИЈАТЕЉ РУБРИКЕ
