2020-12-22T14:42:53+01:00 22. децембра, 2020. 14:39 |

Гергина из Неготина / Gergina dîn Njegoćin

Дуже од једне деценије влашки идентитет афирмише Удружење „Гергина“ из Неготина. Настало је средином децембра 2009. године, са јасним циљем да допринесе очувању културног наслеђа, традиције, говора, језика, музике и обележја Влаха у Неготинској и Тимочкој крајини, али и на простору целе Србије и околних држава у којима живе припадници ове националне мањине.

Др Синиша Челојевић

Председник Удружења др Синиш Челојевић, истиче да је потреба за формирањем такве, пре свега културолошке организације, утемељена на чињеници да је влашка етничка групација на подручју Србије најраспрострањенија у њеном источном делу, где, према незваничним подацима, живи више од 200.000 припадника те националне мањине.

Влашка заједница, својом културом, традицијом и обичајима, недвосмислено чини посебност на територији Србије. Богатство влашке традиционалне музике и њена самосвојност јасно указују да је реч о аутентичној и специфичној култури, што потврђују мелодија, звучна обојеност, начин извођења и интерпретација. Управо на темељу тих вредности, настало је Удружење „Гергина“.

Нешто касније, 2011. године, у оквиру Удружења основана је и Етно група „Гергина“, посвећена очувању влашке изворне песме. Томе доприносе чланице Слободанка Петровић, Снежана Челојевић, Елизабета Дајић, Жикица Максимовић, Данијела Станковић и Љиљана Несторовић – Ђокић, уз инструменталисте Јовицу Миљковића,  хармоника, Витомира Станојевића, фрула и Бојана Борвичановића, бубањ.

Како се добар глас далеко чује, ова је група постала препознатљива и омиљена како у Србији, тако и ван њених граница, како међу Власима, тако и међу припадницима других народа.

Од наступа на великом Фестивалу влашке музике „Гергина“ у Неготину, низала су се бројна друга гостовања попут Неготинског лета, Етно фестивала у Кладову, Фестивала у Брестовачкпој бањи, потом, на Мокрањчевим данима у Мокрању, нишком Фестивалу националних мањина, кучевачким Хомољским мотивима, голубачком Дунавском цвету, борском Фестивалу влашке изворне песме, Оларијади, на Сајму националних мањина „Мозаик Србије“ у Београду, Сабору дијаспоре у Љубичевцу и многим другим догађајима и манифестацијама.

Међу интернационалним гостовањима издвајамо Балкан фолк фестивал у Бугарској, Међународни фестивал Kапитановци у Бугарској, Међународни фестивал „Дунавски таласи“ у  Видину, Међународни фестивал у Пољској.

Јединствени звук Етно групе „Гергина“ овековечен је у оквиру пројекта „Најлепше влашке песме“, када су снимљене две песме, а потом је 2015. године урађен и це-де са једанаест изворних влашких песама, у сарадњи са Националним саветом Влаха.

Текст: А. М.

Фото: Удружење „Гергина“

ПРЕВЕДЕНО НА ВЛАШКИ

Gergina dîn Njegoćin

Măj mult dî dzîaśe anj identitjetu vlahilor arată Asocijacîja „Gergina“ dîn Njegoćin. Ji fakută în mižluoku lu luna rîa 2009.an, ku încăljes cilj sî aźuće pastratu lu kultură dî batrînjacă, tradicîjă, vuorbă, muzikă šî tuot śe sî cînje dî Vlahi în Njegoćin šî în Valja lu Timok, ama šî prîn tuată Sîrbija šî dîrževilji prîngă nuoj în karje trajeašće lumnja dîn aăsta etnicitjet.

Presjednjiku lu Asocijacîje dr Siniša Čelojević, spunje kă trîjaba dî formirjit aša organizacîje dîn kultură ji prîntu aja kă etnicitjetu vlahilor în Sîrbije măjmult trajašće în Sîrbije la rasarit, unđe pră podatkurj trajašće măj mult dî 200.000 dî lumnje dîn aăsta etnicitjet.

Înpreonarja vlahilor, ku ajej kultură , tradicîje šî ađeturj, ji sigurat măj ku bună sama pră tjerituorija lu Sîrbije. Bogacîja lu muzika vlahilor dî batrînjacă šî ajej pućiarje nji arată vredujală šî aja śe ji kunoskut numa în kultura lu etnicitjetu vlahilor, dar aja ji vjarsu, rasunatu, kum sî kîntă. Dî aja pră fundumjentu lu ašća vredujalje ji fakută Asocijacîja „Gergina“.

Етно група „Гергина“

Kîta măj amînat, 2011.an, în Asocijacîje ji fakutăšî o Etno grupă „Gergina“, karje pazîašće kînćiśilji vlahilor dî la batrînjacă. Aja aźută kîntatuarilji Slobodanka Petrović, Snežana Čelojević, Elizabeta Dajić, Žikica Maksimović, Danijela Stanković šî Ljiljana Nestorović – Đokić, prîngă Jovica Miljković ku armunjika, Vitomir Stanojević ku flujeru šî Bojan Borvičanovič ku tuoba.

 

Kum bun glasu daparće să  auđe, šî asta grupă ji kunoskută šî popularnjikă kît în Sîrbije atît  šî  în strînataće, kît în rîndu vlahilor atît šî la altora nacij.

Dî kînd sa prezentujit  la mare Festival dî muzika vlahilor „Gergina“ în Njigoćin, a avenjit mulće nastupurj ka kum ji „Negotinsko leto“, Etno festivalu in Kladuva, Festivalu în Brestovička banja, adaoră la „Mokranjčevi dani“ în Mokranje, la Festivalu lu etnicitjeturj în Njiš, la „Homoljski motivi“ în Kućiva, la „Dunavski cvet“ în Golumbăc, Festivalu lu muzika vlahilor în Buor, la “Olarijada“, la Sajmu lu etnicitjeturj „Mozaik Srbije“ în Beljigrad, Saboru lu dijasporă în Ljubićevăc šî la mulće alće manivestăcijurj.

Prîntră nastupurj în înostranstvă aleźem“Balkan folk festival“ în Bulgarije, Festival îtrălumnje „Kapitanovci“ în Bulgarije, Festival îtrălumnje „Dunavski talasi“ în Vidin, Festival îtrălumnje în Poljska

Zvuku ku unikat lu Etno grupă “Gergina“ a uđit pazît ku projektu „Măjfrumuasă kînćiśe vlahilor“, kînd sa snimujit duava kînćiśe, a adauoră în 2015. an ji fakut CD ku unsprîaśe kînćiśe ku aźutamîntu lu Savjetu Vlahilor.

  • Пројекат „(Контра)ефекти јачања влашког етницитета“ суфинансира Министарство културе и информисања РС / Projektu „(Kuontra)efekturlji lu întarimja etnicitjetu vlahilor“ sufinansirjeašće Ministarstva dă kultură šî informisît  RS.
  • Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства / Stavurlji în aǎsta projekt dî medije nus întuotdîuna šî stavurlji lu organu karje a finansirjit projektu.