Црвени крст Пожаревац је 17. октобра, обележио Светски дан борбе против сиромаштва на начин на који то ради последње 24 године, колико овој организацији постоји Народна кухиња. Народна кухиња у Пожаревцу је основана 1995. године и од тада припрема и расподељује куване оброке и хлеб породицама и појединцима који су у стању социјалне потребе.
Овог 17. октобра Црвени крст је, на Дан борбе против сиромаштва, уобичајено поделио куване оброке својим корисницима, појачане воћем, јабукама, бананама и наранџама, које су прикупили ученици школа „Доситеј Обрадовић“, „Вук Караџић“ и „Стеван Мокрањац“ из Пожаревца. За децу кориснике Народне кухиње, ученици су прикупили и даровали слаткише.
У Народној кухињи у Пожаревцу свакодневно се, сем недељом, припремају кувани оброци за 850 корисника. Храна се дистрибуира на пет пунктова, два у Пожаревцу, два у Костолцу и једном у Старом Костолцу, где су корисници углавном расељена лица са Косова. Пунктови у Пожаревцу налазе се у Узун Мирковој улици и код некадашње кафане „Орач“ преко пута железничке станице.
Закључак Владе Србије
Међународни дан борбе против сиромаштва, 17. октобар, ове године у Србији није обележен уз веће скретање јавности на проблем глади. Влада Републике Србије је закључила да је превазилажење сиромаштва кроз социјално укључивање важан задатак локалних, националних и међународних институција. Само одговарајућим стратешким приступом и институционалним оквиром, уз посвећеност и сарадњу свих релевантних актера, може се побољшати положај осетљивих група, нарочито деце, жена и старих, саопштила је, поводом овог датума, Влада Србије. Превазилажење сиромаштва кроз социјално укључивање важан је задатак локалних, националних и међународних институција.
ПРИЧЕ КОД „ОРАЧА“
Међу другим корисницима Народне кухиње до „Орача“ свакодневно по свој оброк долази и Горан, рођен је Инзбруку у Аустрији где су му родитељи радили:
-Мучили су се тамо, радили и стекли су све на муку… Ја сам радио на копу 20 година, пре у Завршним радовима, 7 година. Судбина или шта, када ми је умро отац, разболео сам се… да није Црвеног крста не би имао ко да ме храни, мати има неку малу пензију што је наследила од оца од које не може да се преживи. Сада радим шта нађем, уносим угаљ, копам канале. Немам ни жену, ни децу, ни срећу, објашњава своју животну причу.
Светина прича, који код „Орача“ уз бонове узима оброке за своју породицу, је другачија. Радио је у Смедеревској Паланци 25 година у Водоводу, на чишћењу канала, али пошто нема године старости нити пуни радни стаж не може још у пензију. Оболео је, има проблема са кичмом и бронхијалну астму тако да „није за посао“:
-У Пожаревац сам дошао из Смедеревске Паланке. Имам 4 деце, 3 девојчице са садашњом женом од 2, 3 и 4 године и сина из првог брака који похађа први разред школе у Јагодини. Четири године сам корисник Народне кухиње, преко Центра за социјални рад. Живимо без струје, без воде у кући на Игми код старе циглане, нисмо имали где и ту смо упали…Мучимо се и жена и деца и ја. Хигијена је најбитнија, а немамо воду за купање. Воду доносимо са гробља или из комшилука.
Цео свет погођен сиромаштвом
Уједињене нације прогласиле су 17. октобар за Светски дан борбе против сиромаштва. Обележава се од 1987. године, када се на откривању споменика посвећеног борби против сиромаштва у Паризу окупило око 100.000 људи. Циљ обележавања је промовисање свести о потреби искорењивања сиромаштва и беде у свим земљама.
Овогодишња тема обележавања Међународног дана борбе против сиромаштва је „Делујемо заједно на оснаживању деце, њихових породица и заједница да се оконча сиромаштво“.
МНОГО ДЕЦЕ НА КАЗАНУ НАРОДНЕ КУХИЊЕ
У Костолцу, иако је по броју становника мањи од Пожаревца, оброци се такође деле на два пункта:
-Тренутно, на Народној кухињи Црвеног крста у Пожаревцу је 850 корисника, њима се свакодневно дистрибуирају кувани оброци. То се ради у урбаним срединама, тамо где имамо највећи број корисника. У Пожаревцу тренутно има мање корисника него у Костолцу и Старом Костолцу. У Пожаревцу их је 400, а у Костолцу и Старом Костолцу 450, објашњава Новица Ђорђевић, социјални радник Црвеног крста Пожаревац који свакодневно са екипом дистрибуира храну.
Костолац је посебан по томе што у њему живи већу број лица расељених са Косова и у питању углавном вишечлане породице са малом децом:
-Специфичност у односу на Београд, Крагујевац или друге градове, где је структура корисника више окренута према старијим и самим, овде је окренута ка популацији вишечланих породица. Мада и ми имамо и кориснике из старачких домаћинстава, више имамо породица са много деце. Више од половине, чак 450 корисника су малолетна лица, деца узраста до 18 година. То је права специфичност ове средине, јер је велики број вишечланих породица углавном ромске националности у Костолцу.
Поред куваних оброка Народна кухиња покрива и породице које су у селима, њима се деле пакети хране који су у вредности пакета куваних оброка.
Помоћ државе
-Међународни дан борбе против сиромаштва обележава се у тренутку када је велики број оних који немају могућности да задовоље своје основне животне потребе и живе испод границе сиромаштва, изјавила је Сузана Пауновић, директорка Канцеларије за људска и мањинска права.
У Србији, према званичним подацима, живи 267.949 корисника новчане социјалне помоћи.
Подаци показују да је најугроженије становништво оно које живи изван урбаних подручја, деца и млади, необразовани, незапослени и неактивни носиоци домаћинства. У веома тешком положају налазе се и многочлане породице, самохрани родитељи, као и особе са инвалидитетом и њихове породице:
-Помоћ државе становништву које се налази у ризику од сиромаштва, у наредном периоду, требало би да ублажи настанак новог сиромаштва, али и да најугроженије категорије становништва заштити од погоршања положаја, изјавила је Сузана Пауновић поводом обележавања Дана борбе против сиромаштва.
НАРОДНА КУХИЊА, ГЛАД И ОСНАЖИВАЊЕ
Глад је најдрастичнији облик сиромаштва, често понавља Новица Ђорђевић, али као професионалац објашњава шта је улога Народне кухиње:
-Ове године смо обележили Дан под слоганом „Делујемо заједно на оснаживању деце, њихових породица и заједница да се оконча сиромаштво“. Поента тога је да не репродукујемо зависне угрожене породице, него да покушавамо да се поједине породице извуку из тог статуса. То је мукотрпан и дугорочан посао и не можемо очекивати да ће сви из тога изаћи, увек ће бити оних који ће имати потребе за друштвеном интервенцијом. Међутим, има дивних примера да породице које су својевремено биле наши корисници се данас појављују као помагачи Црвеног крста, да би Црвени крст могао да помогне онима којима је потребно. То су примери оснаживања породица које су се извукле из тог статуса.
Коришћење Народне кухиње у Србији је институционализовано. Процедура предвиђа абонентске бонове који се добијају тако што се потенцијални корисници обраћајују надлежном Центру за социјални рад, захтевом уз достављање одређене документације. Центар процењује њихову потребу и одобрава коришћење услуге, која се сматра једном у оквиру проширених права социјалне заштите.
Народна кухиња је помоћ, а не обезбеђивање исхране у целости.
Д. Деурић