ДВОСТРУКИ ЈУБИЛЕЈ ПОЖАРЕВАЧКЕ КЊИЖЕВНИЦЕ СЛАВИЦЕ ЈОВАНОВИЋ
У уторак 6. децембра библиотека „Илија М. Петровић“ Пожаревцу била је домаћин књижевне вечери на којој је промовисањем два писана дела истовремено обележен двоструки јубилеј књижевнице и професорке Пожаревачке гимназије Славице Јовановић: 50 година живота и 35 година књижевног рада.
Читалачкој публици представљена је збирка песама „Алфабет љубави“ и сабране критике обједињене насловом „Књиге и коментари“. О „Алфабету љубави“ који је ауторка посветила кћери Љубици и сестричини Катарини, надахнуто је говорио један од рецензената књижевник Радомир Андрић истичући да је међу корицама књиге поезија пуна милоште и благости која доноси библијску интонацију и треперење у снажном осећању родитељске љубави и бдењу мајке над дететом. Књига „Књиге и коментари“ обухвата 75 критичких текстова о нашим великим писцима, завичајним ствараоцима као и онима који су на почетку каријере. О делу је говорио проф. др Предраг Јашовић наглашавајући ауторкин јасан став оплемењен свежим и поетичним изразом у тумачењу савремене српске књижевности, посебно поезије. У свом раду она се подједнако предано руководи и сопственим доживљајем и својим вредносним ставом. О заједничким књигама објављеним са Славицом Јовановић („Нешто као осмех“, „Ономастика Малог Црнића“, „Небески орач“, „Милошу песма“ и антологија „Раваница сва у сјају“) говорио је проф. др Голуб Јашовић, док је професор Пожаревачке гимназије Ненад Милошевић у разговору који је уследио, са ауторком дискутовао о такозваном женском и мушком писму у књижевности
Славица Јовановић је истакла да је прве критике написала о делима Ане Дудаш, како је познанство са Радомиром Андрићем било плодоносно за њен рад, а да је највише остварила у сарадњи са проф. др Голубом Јашовићем заједничким истраживањима, стремљењима и међусобној љубави. Ауторка је са поносом нагласила да овом вечери симболично обележава 50 година живота и 35 година од када је објавила прву песму у часопису „Развитак“ чији је последњих година уредник.
Програм је оплемењен вокалом Менке Милосављевић и звуцима гитаре Саре Спречаковић.
Влада Винкић