Стотину експоната међу којима су слике, скице, дипломе, награде и каталози легат су Милуна Лукића Лимуна, изложен у Народној библиотеци „Вељко Дугошевић” у Голупцу. Његова дела поклонила је његова кћерка Добрила Лукић.
Голупчани су имали прилике да се подсете времена у којем је Милун као њихов суграђанин живео и стварао пуне три и по деценије. Радио је као наставник ликовног васпитања у Основној школи „Бранко Радичевић” у Голупцу.
Народни музеј у Смедеревској Паланци је радове Милуна Лукића због њихових уметничко-естетских и завичајаних својстава прогласио за културна добра фебруара 2018. године.
Милун Лукић рођен је у Смедеревској Паланци 1937. године. Сликарством се бавио од детињства. Прву самосталну изложбу имао је 6. септембра 1956, када је имао само 19 година. Излагао је у земљи и иностранству. У току живота организовао је укупно 55 самосталних изложби. У периоду од 1974. до 1987. године, радио је као наставник ликовног васпитања у основној школи “Бранко Радичевић” у Голупцу. Милун Лукић са породицом живео и радио у Голупцу 35 година.
-Обзиром на то да су голупчани подржавали рад мог оца и мене, одлучила сам да Голупцу преко Народне библиотеке ,,Вељко Дугошевић’’ поклоним легат Милуна Лукића Лимуна који садржи 102 експоната. Овај легат сада живи једним новим животом као знак сећања на мог покојног оца, додала ћерка Добрила Лукић научни сарадник и представник Српског географског друштва у Националном просветном савету у Београду.
Легат садржи 102 експоната међу којима су слике, скице, дипломе, награде и каталози које је овој културној установи поклонила његова кћерка Добрила Лукић.
Народна библиотека „Вељко Дугошевић“ покренула је платформу „Дигитална библиотека“ чији садржај чине старе и ретке књиге из легата Димитрија Мите Мирковића, као и фотографије, разгледнице, постери и поштанске маркице из колекције Бојана Радовановића. Са легатом Милуна Лукића „Лимуна“ ова културна установа у Голупцу богатија је за дела овог уваженог и признатог уметника.
– Ми га знамо по пејзажима. Био је омиљен у нашем крају и његове слике данас красе многе домове и ресторане , јер су биле радо куповане, истакао је вд управника Народне библиотеке „Вељко Дугошевић“ Милен Богојевић.
Љ. Настасијевић