Искусни ратари у општини Голубац знају да је крај фебруара идеално време за прихрану пшенице. Они су научили зашто је ово важан посао, како најбоље да га ураде и који су кораци неопходни за успешну сезону и добар род пшенице.
Саветоодавац за ратарску производњу у Пољопривредно саветодавној и стручној служби у Пожаревцу Данијела Илић објашњава зашто је прихрана пшенице важан посао, како она може да утиче на род и здравствено стање ове културе, које врсте ђубрива ратари могу да користе и које кораке морају да испоштују пре и после фебруарске прихране како би она била успешна, исплатива и корисна.
-Требало би у овом месецу обавити агротехничку меру прихрањивање озиме пшенице јер то једна од најважнијих агротехничких мера која директно утиче на висину приноса гајених биљака. Пшеница има највеће захтеве према азоту у фазама бокорења и почетка влатања, а то је почетак пораста стабла. Пшеница у тим фазама формира капацитет за принос, па уколико тада нема азота оствариће се нижи приноси без обзира на даљи ток вегетације, каже Данијела Илић, саветодавац за ратарску производњу у ПССС Пожаревац.
На избор азотног ђубрива које треба применити утиче и реакција земљишног раствора. На земљиштима неутралне и благо алкалне реакције предност има „Уреа“, док на киселим земљиштима треба користити искључиво „Кан“.
-Препорука пољопривредним произвођачима била би да прихрањивање озиме пшенице и јечма, односно озимих стрних жита обаве у два наврата. Због бољег усвајања азота, односно због боље доступности хранљивих елемената биљкама прво прихрањивање требало би обавити одмах са две трећине предвиђене количине азотних ђубрива у фази бокорења, а друго колективно прихрањивање након месец дана, са остатком атзотног ђубрива. Најбољи ефекат прихрањивања се постиже уколико одмах након прихрањивања падне најмање 10 литара по квадратном метру кише, затим када се температуре ваздуха устале изнад позитивних вредности, односно изнад 5 степени целзијусових. Важно је и да се из усева елеминишу корови и штеточине као и да се током читаве вегетације одржава здравље биљака, објаснила је Илић.
У општини Голубац прошле јесени озимим усевима засејано је 2.500 хектара или 90 одсто од планираних површина. Оно што је бринуло голубачке ратаре били су проблеми дужег сушног периода у време сетве, па је припрема земљишта и ницање засејане пшенице и других озимих усева било успорено. До појаве ниских температура пшеница се налазила у фази једног до три листа, а неки мањи проценат површина био је у фази бокорења и по речима стручњака ове биљке су ушле неприпремљене за зимски период. Голубачки ратари су задовољни учинком јесење сетве и већ увелико размишљају о пролећној. Одлуку о томе шта ће сејати већина њих донеће након сазнања о временским условима, односно када се увере да ли се понавља сушна година или долази уобичајен обим падавина.
До сада у овој подунавској општини пролећним културама сејано је око 5.600 хектара, од којих је на 4.500 доминирао кукуруз, сунцокрет на 300 и крмно биље и поврће на 800 хектара. Припрема земљишта за пролећну сетву обављена је на 80 одсто ораница.
Љ. Настасијевић