Најрадоснији хришћански празник, рођење Исуса Христа, Божић, прослављен је у свечаној атмосфери у домовима и православним храмовима на подручју општине Голубац. На Бадње вече и на Божић служиле се свечане архијеријске литургије у црквама у Голупцу, Добри, Миљевићу, Браничеву, Баричу, Клењу и манастиру Туман. У православној цркви Успеније Пресвете Богородице у Клењу, литургију на Бадње вече и на Божић у присуству великог броја мештана, служио је парох Клењско – Макачке парохије Горан Недељковић.
Бадње вече славило се паљењем бадњака, уз кување домаће ракије, ватромета и навијачких бакљи. По обичају се ломила чесница, а најсрећнији су извукли по златник. Ове године посрећило се дечаку Василију Марковићу из Клења који је златник нашао у једном добијеном парчету од ломљење чеснице.
Уз свети огањ, добро расположење, а понегде и уз ватромет и музику, свечано је дочекан час у коме је, по хришћанском веровању, у чуденој витлејемској ноћи рођен син Божји.
Божићни обичаји нису свуда исти, али српски народ држи се основних правила: да на овај празник, бадњак, слама, чесница, пшеница, положајник и печеница буду обавезни у сваком дому. Они са којима смо разговарали кажу да се надају да ће ова 2024. година и поред најављених тешкоћа и штедњи донети новине у Србији и општини Голубац.
Већина је поводом Божића пожелела само мир, срећу и здравље, што и јесте у духу овог породичног празника, јер се сматра да би тог дана сви који су током године били у свађи требало да се помире и једни другима опросте.
Божић је породични празник, а његова симболика везана је за Христово рођење. Уноси се бадњак, који су према предању Јосифу и Марији донели пастири да заложе ватру, како би загрејали пећину у којој је рођен Исус, простире се слама, јер је на њој рођен Исус и ломи чесница на онолико делова колико укућана. Налажење новчића симболизује дар новорођеноме Христу.
Љ. Настасијевић