2019-08-22T13:30:57+02:00 22. августа, 2019. 13:11 |

Грађевински материјал за двадесет ромских породица у Костолцу

Представници локалне самоуправе и удружења са потписницима

За двадесет ромских породица у Костолцу обезбеђен је грађевински материјал за адаптацију стамбеног простора. Реч је о пројекту костолачког удружења „Креативни Роми“ насловљеном „За бољи, лепши и здравији живот“. По том основу је Град Пожаревац одобрио 1.000.084 динара, што је иначе највећи износ који је ово удружење до сада добило.

Уговоре о дотацији са грађанима је јуче, у просторијама Градске општине, потписао председник удружења „Креативни Роми“ Реџеп Алијевић, у присуству председника ГО Костолац Серџа Крстаноског, члана Већа града Пожаревца Дејана Крстића и члана Већа ГО Костолац Бајрама Морине.

Како је назначено, одобрена новчана средства намењена су за грађевински, санитарни материјал, столарију, материјал за водовод и канализацију, изолационци и подни материјал. Иначе, партнер на овом пројекту је и удружење жена „Руж“ из Костолца.

– У Костолцу су бројне породице ромске националности које живе у лошим условима. Отуда је овај пројекат усмерен на помоћ у материјалу потребном за адаптацију стамбеног простора и тиме обезбеђивање основних услова становања. Захвални смо Граду, градоначелнику и члану градског Већа који је подржао пројекат, јер је оваква помоћ заиста најпотребнија, истакао је председник Градске општине Серџо Крстаноски, уз напомену да су ромске породице тренутно приоритет на територији Градске општине, која ће се и надаље укључивати у помоћ, док град Пожаревац већ годинама констанстно помаже.

ПРЕДСЕДНИК ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ СЕРЏО КРСТАНОСКИ

Канализација и водовод за ромска насеља

„Током протекле и ове године, Градска општина је ушла у пројекте усмерене на канализацију и воду на територији целе градске општине. Углавном су то насеља на Каналу, Колишту и Дидином насељу, тако да ћемо од следеће године кренути са уређењем фекалне канализације у укупно 23 улице, док ћемо у 4 улице радити на водоводу. По завршетку поменутих радова, што је неки период од годину и по до две, кренуће се са асфалтирањем тих улица. Циљ нам је да сва три насеља у наредне три године добију воду, канализацију и путну инфраструктуру. Што се тиче грејања, мислим да је ситуација боља. Иначе, ове године завршавамо Базенску улицу и почећемо радове у Кобаловој улици у Старом Костолцу“, истакао је између осталог председник Градске општине Серџо Крстаноски.

Члан Већа града Пожаревца задужен за невладине организације, културу и информисање Дејан Крстић, указао је на то да је овај пројекат један од бољих током ове године и да представља наставак добре сарадње, пре свега са Градском општином и удружењима која се баве питањима од значаја за Роме:

– Ово је добра прича која помаже не само побољшање услова живота ромске мањине, већ и далеко шире. Надам се да ћемо досадашњу сарадњу наставити и још више унапредити, истакао је између осталог Крстић.

Члан Већа ГО Костолац задужен за социјална питања и невладине организације Бајрам Морина, додао је да је пристигло више од 70 пријава, што показује реалну слику лошег материјалног стања ромских породица у Костолцу.

– Ово је заиста одличан пројекат и захвалност дугујемо удружењу „Креативни Роми“ које га је осмислило. Пројекат ће допринети да се измере резултати на основу  овог узорка, односно, циљне групе. И Град и Градска општина воде рачуна о становању Рома. То показује пројекат изградње социјалних станова, који је у припреми, као и израда пројеката за инфраструктуру у ромским насељима, рекао је Морина.

Координатор пројекта „За бољи, лепши и здравији живот“, одборник у Скупштини ГО Костолац и председник Удружења „Креативни Роми“ Реџеп Алијевић, уз захвалност Граду и Градској општини на сарадњи, истако је да је пројекат замишљен као помоћ и подршка ромским породицама, и додао:

– Удружење „Креативни Роми“ је најстарије ромско удружење у овом граду, које својим активностима и акцијама указује на проблеме са којима се суочава ромска популација. Остварен је допринос бољитку ромског становништва, а заживео је и ромски активизам.

Објаснио је да је најпре формирана комисија од шест чланова, која је обишла угрожене породице. Потом су утврђени критеријуми и упитник, по којем је вршено бодовање у складу са степеном угрожености.