Видео је на ромском језику, а текст на српском / Video je na romskom jeziku, a tekst na srpskom
Детињство и рану младост провела је у страшној беди, без струје, воде… Доживела је физичко насиље и тешке породичне трагедије. Али, није посустала…
Пешачила је 4,5 километара до школе, носила туђу одећу и обућу, често била гладна… Ипак, била је одлична ученица, заљубљена у романе кроз које је, читајући под свећом, маштала о другачијем животу.
Уз много упорности и вредног рада на себи, Тања Гргић, рођена Радовановић, остварила је своје жеље. Говоримо о жени која не одустаје. Никада не престаје да се бори.
Мајка је троје деце, у срећном браку, награђивана активисткиња, образована и запослена жена. Тренутно је на припремном програму CEU универзитета, а циљ јој је мастер у сфери људских права.
Уз то, посвећена је пружању помоћи другима, пре свега, оснаживању Рокмиња. Оснивач је Удружења “Успешне жене Костолца” и координаторка Ромске женске мреже Србије.
О њој су већ навелико писали други широм Србије и Региона, јер њена искреност, доследност и велико срце, заиста мењају животе…
КАКО СЕ БОРИТИ И ПОБЕДИТИ
Рођена је у Младеновцу. У Костолац је са родитељима дошла нешто млађа од пет година.
– Из немаштине у немаштину, из проблема у проблем. Живели смо у Старом Костолцу, где је некада била циглана која је касније срушена. Нисмо имали струју, воду, али био је то кров над главом, сећа се Тања и наставља:
– Моје детињство и младост обележило је насиље у породици. Отац алкохоличар, неписмен човек, насилан према мојој мајци. Коначно су се развели када ми је било девет година и то сам га ја молила и убеђивала да оде. Нисам могла више да слушам и гледам све што се дешавало. Живели смо у великом сиромаштву, али није више било насиља, бар неко време…
Када је Тања била седми разред основне школе, изгорео је и тај скромни дом. Она, мајка и брат, који је особа са инвалидитетом, остали су на улици. Тања је ишла од фамилије до фамилије, мењала школе.
Када се мајка поново удала, породица је опет била на окупу. На свет је дошао још један брат, који је такође особа са инвалидитетом. Била је то стална борба.
– Упркос свим проблемима, волела сам да идем у школу. Волела сам да читам. Нисам имала за аутобус, ишла сам пешице 4,5 километара. Некада би ме возачи аутобуса ипак пуштали. Носила сам туђе, од доњег веша, па надаље. Ипак, за мене није била опција да не идем у школу. И била сам одлична и јака врло добра ученица, прича Тања Гргић.
С обзиром на то да су и даље живеле без струје и воде, на гробљу су скупљале свеће како би имале светло у свом прескромном дому. Под тим светлом, Тања је стално читала и тако, бар на тренутке, живела неки други живот.
– Завршила сам Техничку школу, за бравара. Полагала сам пријемни у Економској, али нисам имала пара да путујем. У првој години сам била јака врло добра, потом, до краја школовања, одлична ученица. И, никада нисам престала да читам, наставља Тања Гргић:
– Гледала сам сиротињу око мене. Живот моје породице. Нисам то желела. Видела сам себе као школовану, запослену жену. То ме је држало да идем даље.
Тањина маја радила је као чистачица, по цели дан с посла на посао, како би било довољно за храну. Ипак, много пута су зависиле од милостиње других.
– Морала сам да изградим будућност, одлучила је Тања Гргић још као јако млада.
Струју је по први пут добила када јој је било 18 година. Тада је почела да ради. Она и мајка купиле су стари станчић у колонији, у Старом Костолцу. Био је то огроман помак.
– Убрзо сам се заљубила и удала, али лоше одабрала. Муж ме је тукао као трудну. Била сам и хоспитализована и животно угрожена. Када је ћерка имала три месеца, позвала сам полицију и истерала га. Тада, већ као мајка, имала сам још више разлога да се борим и радим на себи, прича Тања.
После неколико година, Тања се срећно удала и добила још двоје деце. У браку испуњеном љубављу, разумевањем и подршком, 2008. године остварила је још једну своју велику жељу. Дипломирала је на Пословној школи и завршила економију коју је одувек волела.
Наставила је и неформално образовање кроз акредитоване програме на факултетима, посебно у области феминизма, рода, религије. Чак, на основу њене биографије, на Централном европском универзитету у Бечу, препоручена је за мастер у области људских права, који тренутно припрема.
ДОБРО ПОЗНАТА У СВЕТУ АКТИВИЗМА
Сва та животна искуства, како лична, тако и у окружењу, повела су Тању Гргић путем грађанског активизма.
Један од последњих тешких “удараца” била је трагедија у Тањиној ужој родбини. Живот је изгубила њена сестра од ујака. Однела га је мушка рука, док је била трудна.
Све то гомилало је у овој храброј жени потребу да учини нешто више, много више… Основала је Удружење “Успешне жене Костолца”.
– Кренуло је из срца. Тако је и остало, каже Тања која се укључила и у Ромску женску мрежу Србије, у оквиру које је последње четири године координаторка на нивоу Србије.
Упорна је у раду са сународницама, али и другом популацијом жена како у Србији, тако и Региону. Фокусирана је на проблем насиља, фемицида, мотивацију Ромкиња да се образују и саме бирају свој животни пут. Само прошле године, у свом Костолцу, одржала је 40 радионица, 40 трибина, седам округлих столова и три акције током Месеца женског активизма.
Тања Гргић постала је препознатљиво име у свету активизма, у области људских права. Добитница је и признања за свој рад. О њој су писали медији широм Србије и Региона. Део је тима који је понео прву награду, Гран при престижног европског конкурса за научноистраживачки рад у 2025. години, у конкуренцији од три стотине пројеката из целе Европе.
Најбитније, Тања Гргић је пример како се са “дна” успењати до “врха”. Она је доказ да је жена сама себи довољна за остварење животних жеља, само ако то чврсто одлучи и окружи се правим људима.
А. М.
