2019-11-11T09:37:21+01:00 11. новембра, 2019. 09:29 |

Хроника, антологија и поема

Штанд београдске „Просвете“ на минулом Међународном сајму књига у Београду био је богатији за три књиге нашег суграђанина, књижевника Милисава Миленковића. Посебан куриозитет је да је свако од ових дела представља различит жанр.

Прва и најобимнија књига, за коју је на промоцији истакнуто да представља капитално дело је „Портрет уметника“. Реч је о аутентичним разговорима из истоимене телевизијске емисије прилагођеним читалачкој публици.

– То је својеврсна хроника времена у коме су ти људи живели и стварали. Рецимо, Дејан Медаковић говори о Крлежи, Јара Рибникар прича о Даворјанки Пауновић, док је вредно поменути разговор са Ршумовићем, Чедом Мирковићем, Радомиром Андрићем, Татјаном Олујић… Рекао бих да је то збир најистакнутијих ликова који су оставили траг у српској култури у 20. веку, каже Милисав Миленковић истичући да су уочи уласка књиге у штампу, сви тада живи саговорници, ауторизовали разговоре чиме је дело добило на аутентичности.

          М.Миленковић

Друга књига којом је наш књижевник привукао пажњу широког круга читалачке публике на Сајму је „Соко у лирском кавезу“, својеврсна антологија поезије друге половине XX века.

– Одабрао сам 50 песника за 50 година, а посебна драж лежи у томе да су живи песници бирали песме које ће бити заступљене у овој антологији, Наиме, антологичари су привилеговани да све сами скроје, а ја сам се определио да живи песници сами одаберу по три сопствене песме, истиче Миленковић, алудирајући на чињеницу да аутори оваквих издања по правилу бирају лошије песме, свесно уводећи песнике у позицију да су они мање вредни у односу на антологичара који прави такву врсту дела.

„Земна колевка“ Милисава Миленковића је трећа књига заступљена на Сајму, коју аутор сврстава у суштину сопственог песничког пута и биће његове поетике.

– То је књига до које доста држим. Поема написана у 33 певања са прологом и епилогом. Наиме, читав човечији живот тече између две колевне. Обе су дрвене, али је једна она у којој га уљуљкују као новорођенче, а друга у којој га испрате са овог света. Тако ми се учинило да би из перспективе земаљске колевке било интересантно пратити след мојих асоцијација на разна животна питања, од филозофије, литературе све до опстанка на планети, објашњава Миленковић.

Вреди поменути да је ова година Миленковићу донела два значајна признања. Најпре, реч је о „Повељи Мораве“ коју додељује Удружење књижевника Србије, а уручује у Мрчајевцима крај стене на којој се уписују имена добитника. Стена симболично представља антологију српске поезије, јер су на њој уклесана најзначајнија стварачалка имена која су понела ово признање, међу којима је од недавно и име нашег суграђанина. Друга је „Дунавски Орфеј“, која се у Костолцу додељује једном српском песнику. Имајући у виду реноме досадашњих добитника, Милисаву Миленковићу је овим признањем учињена и част да се нађе међу најзначајнијим књижевницима овенчаним наведеном наградом.

В.Винкић