Рођен у Пожаревцу, одрастао у Костолцу, тренутно живи у Београду. Каже да не верује у хороскоп, али нам у секунди саопштава да је близанац са подзнаком рака. Но, оно у шта дубоко верује и у чему је заиста мајстор коме треба „скинути капу“ је хип хоп култура. Тачније битбоксинг. Чињеница да наша средина није много упозната са поменутим, те ћемо рећи да је у питању техника прављења музике која обухвата имитирање бубњева користећи уста, усне, језик и глас (beatbox).
Наш саговорник је Игор Срећковић кога многи знају под уметничким именом SickPrime.
– Драго што сам дете деведесетих година, а жао јер је то вероватно последњи талас у коме су деца заиста одрастала као права деца. Имали смо право детињство. Излазио сам са другарима испред зграде где би играли жмурке, лозинке, седели и причали о разним темама па дође моменат када те родитељи зову кући, а ми расправљамо са њима да останемо још који минут дуже. Повремено би мој друг Урош и ја изашли после одгледаног филма и сатима бивали у неком замишљеном свету.
Данас Игор има много интересовања, велики је обожавалац Јапана, њихове културе, хране и анимације. Сакупља грамофонске плоче, најомиљенија му је албум Daft Punka ’’Discovery’’. Сакупља друштвене игре, страствен је гејмер и обожава сакупљање фигура омиљених карактера из цртаних филмова. Каже да је залуђеник за „Star Wars“ франшизу. Иако није велики фан зиме, једва је чека како би возио сноуборд.
СЛУЧАЈНО У НЕОБИЧНУ УМЕТНОСТ
Игор је похађао Основну школу ’’Јован Цвијић’’ и Средњу техничку „Никола Тесла“ у Костолцу. Признаје да је бежао од природних наука и више волео да истражује и „буба“ него да се замара бројевима и каже да је можда „повукао“ на тату . Студирао је Факултет за културу и медије на Универзитету „Džon Nezbit“ где је 2016. и дипломирао.
– Моје интересовање за битбоскинг јавило се случајно. Наиме, дечачки сам се бавио имитацијама и волео „Полицијску академију“ због Мајкла Винслова јер имитира скоро сваки звук. Пре десетак година сам случајно на јутјубу, налетео на наступ Josephа Polpoa у Францсуком „Идолу’’ где је уместо певања наступ започео изводећи инструментал Мајкл Џексона „Billie Jean“. Помислио сам да има неку подлогу, јер ми делује нереално то што ради, али сам на основу реакције продукције и жирија схватио да је то све чист вокал.
Игор је убрзо „скинуо“ овај наступ а свакоме коме је то представио било је невероватно. Наставио је да открива остале извођаче, копира их и на крају самостално импровизује и музицира.
Први јавни наступ имао је у клубу ’’Фараон’’ у Пожаревцу, у склопу хип хоп вечери. Каже да се то не заборавља.
– Било је баш лудо, вриска, дрека, сви одушевљени мојим перформансом, никада нећу заборавити ту атмосферу. Како је време пролазило тако сам гледао како да пласирам себе и како да људи чују чиме се бавим. 2011. године пријавио сам се за шоу „Ја имам таленат“ где сам стигао чак до полуфинала. Тада сам наступао соло, а убрзо ми се придрижио пријатељ Тома Топо, изузетан виолиниста. Обрадили смо тему ’’Реквијем за снове’’ у електро аранжману. Уследили су наступи са репером Марчелом, са Томом сам био предгрупа на концерту „ЈУ групе“ у Костолцу, и тада сам схватио да је битбоксинг оно чиме ћу се бавити док ме не издају гласне жице, каже Игор.
НАЈБОЉИ НА НАШИМ ПРОСТОРИМА
Управо у циљу ширења хип хоп културе, Игор је био у организацији три битбокс такимичења, где је 2015. године победио и од тада важи за најбољег битбокс извођача са наших простора. Тренутно је члан састава „СиЗиП“.
– Имамо доста ангажовања и свирке од којих зарађујем пристојно и трудим се да штедим како би био што мање оптерећење мојим родитељима. Уз бенд, саставни сам део музичког лејбла „Aristokrat Muzik“.
Да битбоксинг постаје заступљенији у медијима говори и то да је Игор био гост националне телевизијске емисије „ Тако стоје ствари“.
– Када је о медијима и јавности реч, издвојио бих да сам био амбасадор „Cons Project Belgrade“ догађаја, амбасадор кампање „Tuborg Colours“ , водитељ фејсбук шоуа ’’Велики комади, велике победе’’… Ту је и пројекат „Нестле“ сладоледа где сам са Инспектором Блажом забављао гледаоце.
Више пута је ишао на кастинге за рекламе, али га презиме није толико послужило. Но, имао је срећу да се нађе у тиму за синхронизацију цртаних филмова и снимања такозваних „вала“. У последњем цртаном филму ’’Фердинанд’’ давао је глас бику, ривалу Фердинандовог оца.
– То су биле две кратке реченице, а опет велико одушевљење за мене, још када сам чуо на премијери у биоскопу… Не можете да верујете које усхићење!
Игоров дан почиње уз плочу, кафу и књигу, а затим се посвећује истраживању музике.
– Желим веће знање о жанровима како би моје могућности у перформансу биле богатије. Одем и до Ташмајдан базена да се мало релаксирам. Предвече углавном цртам или одем на тонску пробу уколико је ускоро неки наступ.
Влада Винкић
Фото: Димитрије Јанковић